Nobody needs to know

[32] Njegov povratak, moj odlazak.

~Trideset i drugo poglavlje - Njegov povratak, moj odlazak. ~

Okrenula sam se prema izvoru glasa, i na vratima svoje sobe, videla visoku mišićavu figuru, naslonjenu na okvir mojih vrata.

Preko glave je imao kapuljaču koja je bacala senku na njegovo lice, ali i sa njom sam znala ko stoji ispred mene.

Osetila sam poriv da otrčim do njega I bacim mu se u zagrljaj. Ali čim sam to osetila, odbacila sam tu pomisao bez razmišljanja.

Samo sam se okrenula ka koferu i nastavila sa pakovanjem. Potpuno sam ga izignorisala. Kao da ga I nisam videla.

Nije kao da je zaslužio išta više od mene.

I ako je moja puna pažnja bila na tome da lepo spakujem stvari, svaki nerv u mom telu je bio svestan njegovog pogleda na meni.

Pržio mi je kožu. Moji nervni početci nikad do sad nisu ovako podivljali. Neverovatno je bilo šta sve može da uradi samo sa pogledom. Osećala sam nostalgiju za njegovim usnama i dodirima, samo od njeovog pogleda na moja ledja

Ali ne. A-a. Ovaj put je moj ponos je bitniji. I ovaj put čak i nije samo ponos u pitanju. Neću dopustiti da se ispočetka poigrava sa mojim osećanjima.

Neću dopustiti sebi da se tako lako prepustim ovo dečku.

Sama sebe sam podsetila da sada imam dečka u koga sam zaljubljena, I koji mene voli.

"Pah.. lepa dobrodošlica.. nema šta" – sarkazam kojim je bila natopljena ova rečenica mi je samo bio pokazatelj da se nimalo nije promenio.

Nisam ništa odgovorila, ali to njemu nije zasmetalo tako da je samo nastavio:

"Mada bi bilo lepše da si gola u mom krevetu, ali i ovako je dobro"

Uvukla sam vazduh kroz nos, nadajući da ću se smiriti. Jer upravo razmatram da ga gadjam ovim koferom punim stvari.

"Ovo je nekako bolje.. izazovnije.."

Tek kada sam osetila njegov dah na vratu, dok mi je šaputao poslednje reči, sam shvatila koliko je zapravo blizu. U istom trenutku su mu ruke pale na moje kukove i pritisnule ih.

Postoje je taj momenat slabosti, koji je trajao oko 2 sekunde. To je bilo kada sam ga pustila da ih drži tu, i samo na kratko uživala u njegovom dodiru, pre nego što sam se skroz povukla od njega, i iziritirano se okrenula ka njemu.

Ne znam na koga sam više bila iznervirana. Njega, tako arogantnog i odvratnog, ponaša se kao da ga nije bilo 2 dana a ne 2,5 meseca! Ili na sebe, koja mu dopuštam takav uticaj na sebe posle svega prethodno navedenog.

Svakako, bila sam besna!

"Šta to radiš?! Makni se!"

Rekla sam kada sam osetila da mi prilazi, i uskoro su me njegove ruke digle i prebacile preko ramena noseći me negde.

Podigla sam glavu I videla da smo krenuli niz hodnik ali vrlo brzo smo skrenuli, te sam shvatila da smo ušli u njegovu sobu.

Zatvorio je vrata za sobom te je prišao krevetu, dok sam se ja i dalje trudila da pružim otpor.

Bacio me je na krevet i legao preko mene, hvatajući me za ručne zglobove. Pokušala sam da izvučem ruke iz njegovog stiska, ali ga on nije popustio I digao mi je ruke preko glave I pribio ih uz krevet, čvrsto ih držeči.

Lice mu je bilo na par centimetra od moga, dah nam se mešao.

"Nedostajao sam ti?" - upita sa smeškom na usnama i podignutim obrvama.