MIRIS RUŽE (Štampana)

MIRIS RUŽE 14

Omer je neko vreme gledao Zehrinu malenu, belu ruku, pa onda podiže pogled na njene oči i napravi dva koraka kako bi joj se sasvim približio i kroz zavodnički osmeh, nakrivljujući malo glavu na desnu stranu ponovi Zehrine reči :,,Neka bolji pobedi"..

Da li je to  zbog toplote u sobi ili Omerove blizine nije znala, ali Zehra nije mogla normalno disati pa krenu proći do prozora, kako bi udahnula malo svežeg zraka. Ali Omer je zaustavi hvatajući je oko struka i povuče k sebi u zagrljaj. U drugoj  sekundi Zehrina jedna ruka našla se oko Omerovog vrata, a druga na Omerovim grudima.Dok su im usne bile udaljenje svega jedan mali milimetar, Zehra lagano podiže pogled i ponovo se srete sa tim crnim očima.

Omerove oči bile su crne, govorile su umesto Omera, potvrđivale Zehrinu sumnju da je on nevolja baš kao i njegov pogled. Ali ipak bilo je nešto posebno u njima nešto što se nije moglo opisati.

Neko vreme su se tako gledali  i oboje teško disali, a onda Omer, pomeri glavu do Zehrinog uva pa tiho prošapta: ,,Pravilo broj jedan: ,,Nikad mi ne okreći leđa dok razgovaramo."   Pravilo broj dva :,,Sa mnom ne možeš pričati kao da sam tvoja klasa."

Pravilo broj tri :,,Ja poštujem i slušam starije, a ti ćeš to isto morati sada kada si moja žena. A pošto ja uvek održim  svoje obećanje, poštujem i slušam starije od sebe moram poslušai i ispoštovati i  tvog oca. A on je večeras jasno  zaželio da ubrzo u rukama drži unuku ili unuka. Zato, ja predlažem da odmah počnemo sa ispunjavanjem  njegove želje."

Dok je govorio lagano je zajedno sa Zehrom koračao prema krevetu, a da Zehra, zbog njegove blizine i njegove ruke oko njenog struka, toga nije ni bila svesna.

A kad se nađoše pored  kreveta, Omer ponovo vrati pogled na Zehrine oči i ponovo nasta ona tišina koja se obično zove ,,neugodna" , a sada je ta tišina bila i više nego ugodna.

Omer prođe vrhom kažiprsta niz Zehrino lice pa doda: ,,Nema potrebe da drhiš, znam da mi ne možeš odoleti. Ali žao mi je od mene nećeš dobiti to što želiš. I još ovo, dok nosiš moje prezime zabranjeno ti je viđanje sa drugim muškarcima. Jesam li bio jasan?" Odgurnu Zehru i ona pada na krevet. Zatim krenu da ode,  ali nakon što napravi par koraka prema vratima okrenu se i ponovo dođe do Zehre pa joj kroz osmeh pored uva prišapće: ,,Jedan nula za mene. Pa neka bolji pobedi."

Nakon tih reči izašao je iz sobe a njoj tek tada stigoše  Omerove reči, do mozga pa ona sebi postavi  pitanje: ,,Šta ako to stvarno napravi? Šta ako bude tražio da provedem noć sa njim"?

Ubrzo je crne misli sklonila sa strane i počela smišljati plan kako da ujednači rezultat, kako da pobedi Omera.Nakon što je smislila dobar plan, počela je skidati ukosnice iz kose koje su jokjcelo vreme smetale. Prvo mače veo, zatim  ostale ukrase i ponovo gumicom skupi svoju  crnu kosu.

Za to vreme Omer je bio u radnoj sobi. Nervozno je hodao od mesta do mesta, dok je u  njemu iz nekog razloga sve gorelo. On je celo vreme od kad je Zehra objavila rat imao samo jedan plan u glavi da uplaši Zehru. A sada sam sebi postavlja pitanje: ,,Da li je taj plan bio dobar? I koga je uplašio sebe ili Zehru"?

Nakon nekog vremena  otišao je nazad u sobu, Zehre nije bilo unutra. Pa on krenu u kuponicu, ali kad otvori vrata ugleda Zehru kako je leđima okrenuta prema ogledalu i kako se muči da otkopča venčanicu. Neko vreme je gledao dok mu je na licu bio neki blesavi osmeh pa onda upitao: ,,Treba li ti pomoć?"

Zehra, poskoči u mesto pa zatim dohvati četkicu za zube koja se nalazila sa njene leve strane i njom pogodi Omera, pa izgovori: ,,Jesi li ti normalan? Šta radiš tu, zar ne vidiš da sam ja unutra? Odmah izađi van." Zehrin glas bio je malo više glasan nego obično. A Omer na njene reči samo prekrsti ruke, nasloni se na zid i gledajući u plafon reče: ,,Znači ne treba ti pomoć!? Onda super, izađi iz kupaonice, ja ću se istuširati, a ti za to vreme budi u sobi. Kad ja završim ti se vrati ili, ako želiš prespavaj ovde u kupaonici."Zehra sklopi oči pa ponovi iste reči: ,,Sada sam ja u kupatilu. Zato te molim da izađeš, a kada ja zavšim ti udji."

-,,Možeš da otvoriš oči, znam da sam neodoljiv, ali nema potrebe da žmuriš dok si pored mene. Uz to, ja sam ti već rekao da igramo po mojim pravilima. A pošto je ovo moja kuća, moja kupaonica i pošto u ovoj igri važe moja pravila. Ja ti kažem da izađeš ili ću ja početi da se tuširam pred tobom" , doda Omer odlučno i poče otkopčavati košulju, a Zehra brzo izgovori : ,,Uredu, ja odmah izlazim."

Dok je prolazila pored Omera, njeno lice bilo je crveno kao vatra, a Omeru je sve to bilo malo čudno i nekako smešno. Toliko ga iznenadilo Zehrino ponašanje i bežanje kada je počeo otkopčavati košulju da je upravo zaboravi reći: ,,Dva nula za mene"! Desetak minuta kasnije Omer je izašao iz kupaonice i ponovo ugledao Zehru kako pokušava da otkopča venčanicu, samo što je ovog puta Zehra bila vidno iznervirana.

Omer ostavi peskir na fotelju pa lagano priđe Zehri koja mu je bila okrenuta leđima. Skinu njenu ruku i lagano otkopča venčanicu. Ponovo je sve stalo, ali je ovoga puta stalo i Zehrino disanje.

Ni Omer nije bio ravnodušan, jedva da je uspio izgovoriti: "Gotovo"."

A ono što je trebao reći  dva nula za mene nije mu bilo ni u najavi u  mislima.  Zehra prođe pored Omera i za sobom dva puta zaključa vrata kupaonice. Kada se vratila nazad u sobu ugleda Omera kako spava na velikom bračnom krevetu. Postavi sebi pitanje gdje će ona spavati. Okrenu se i svati da u sobi nema više ni jedan krevet, pa nevoljno uzdahnu.