Sorry 2 || P.JM ✔

•2.dio•

"Dae pazi, ispast će ti sladoled." Rekla sam Daeyungu, ali mislim da je bilo prekasno, već mu je ispao.

"Neeee..." Dae je počeo vrištati, a Jimin je od jednom nestao.

"Dae, nemoj plakati. Kupit će mo novi. Ajde D..." Prekinuo me je Jimin i izvadio mu sldoled u čašici.

"Donio sam ti još ljepši jedan. Evo, ovaj ti neće ispast 100%."  Dao mu je i sjeli smo na klupicu u parku.

"Sara! Jesi li to ti?" Upitao je netko, a ja i Jimin smo se automatski okrenuli prema smjeru glasa.

"Rose." Skočila sam joj u zagrljaj, a Dae se samo počeo gurati između nas.

"Dugo se nismo vidjele. Nedostajala si mi." Rekla je i podignula Daehyunga s poda."Ovo je vaš mališa, ili?" Jimin me je pogledao čudno.

"Haha, nije naš. To je Daehyung, Anin i Kookiev. Mi se još nismo vjenčali, iako smo zaručeni." Pokazala sam joj prsten, a Jimin je imao smiješak na licu.

JIMIN P.O.V

Kada je Rosé upitala da li je naš, mislio sam reći "da", ali sam se bojao Sarine reakcije. Stvarno želim dijete, kao i naše majke, koje su trenutno u Hrvatskoj.

Rosé nismo dugo vidjeli. Nakon Karlinog i Taeovog vjenčanja je otišla. Nije ostavila ni pismo ni ništa samo je Sari rekla 'zbogom' i otišla. Od tada ju nismo vidjeli.

"Moraš mi sve ispričati. Znaš nije mi bilo lako bez tebe." Rosé je sjela, pored Sare, a ja sam uzeo Daea za ruku i odveo ga do ljulja.

SARA P.O.V

"Baš su slatki skupa. Mislim da bi i vi trebali jedno." Rekla je Rosé, i gledala u Jimina i Daea.

"Da, slatki su, ali Jimin ne želi dijete." Rekla sam i napravila tužnu facu i okrenula se prema njoj. " Nego, ispričaj mi zašto si otišla."

"Pa zapravo otišla sam...jer ih nisam više mogla gledati skupa. Bili su sretni i bilo im je ljepo jedno s drugim. Voljeli su jedno drugo, a ja nikad nisam dobila uzvraćenu ljubav, zato sam se i stalno selila. Jednostavno bilo mi ih je preteško gledat skupa." Gledala sam ju začuđujući, dok je pričala. Nisam znala o kome priča.

"A koga nisi mogla gledati zajedno?" Kad sam ju to upitala vidjela sam da je okljevala.

"Hmm... Taea i Karlu." Kad sam to čula, brzo sam ju zagrlila.

.....

"Sara jesi dobro?" Karla je stalno kucala na vrata.

"Dobro sam, to je samo viroza." Umila sam se i oprala ruke. Otvorila sam vrata od wc-a, a tamo su svi stajali i gledali u mene.
"Dobro sam, po Bogu." Samo sam ih sve zaobišla i krenula prema dnevnoj, ali me je nečija ruka spriječila.

"Jesi li sigurna da si dobro?" Upitao je, a ja sam ga zagrlila.

"ChimChim, dobro sam. Ne bih ti lagala." Poljubila sam ga u obraz i otišla u dnevnu.

.....

"Iii, doktore, kakvi su rezultati." Upitala sam doktora, a on je sjedio na svojoj stolici i gledao u mene.

"Trudni ste. Čestitam!" Kad sam čula te riječi, suze su mi krenule na oči. Bilsa sam presretna, ali i tužna, jer znam da Jimin ne želi dijete.

"A koliko sam trudna?" Upitala sam ga, a on je uzeo papir sa stola i pročitao nešto.

"Dva tjedna." Uh ne... onda sam 100% trudna.

"Ja..umm..mogu li uraditi pobačaj?" Upitala sam ga, a one je ustao sa stolice i došao do mene.

"Evo ti moja vizitka, pa me nazovi, jer to ne možemo još obaviti, dijete se još nije razvilo. I nemoj te pričat o ovome, ova bolnica ne podržava pobačaje." Klimnula sam glavom i uzela viztku. Izašla sam iz bolnice i putem kući razmišljala hoću li reći Jiminu.

Mislim da mu ne bih trebala reći.