SARA P.O.V
"Jako mi je žao, ali nije uspio preživjeti operaciju."
Ostala sam otvorenih usta gledati u doktora, a suze su same klizile niz obraze.
Nisam mogla vjerovati što sam upravo čula. Srce mi je ubrzano kucalo. Osjetila sam ruke oko svog struka, ali nisam mogla vidjeti tko je to, jer mi se sce maglilo pred očima.
Odjednom se culo pistanje aparata iz sobe, a doktor je ponovno usao unutra.
Jimin je zagrlio Karlu dok sam ja sokirana sjedila na stolici.
"Jimine, kako cu ja bez njega? Ne vrijedi mi zivjeti!?" Derala se kroz hodni i plakala.
"Karla, nemoj pricati gluposti." Pocela ga je udarati po prsima i vristati.
"Kako kad je mrt...!?" Odjednom su se vrata operacijske sale ponovni otvorila.
Doktor je izasao sa smjeskom na licu.
"Ziv je. Sad je sve uredu. Dozivio je klinicku smrt."
Svi smo izdahnuli u olaksanju . Karla mi je uskocila u zagrljaj.
Grlili smo se neko vrijeme, dok nisu odveli Taehyunga u sobu za odmaranje.
Sad se sve vraca u normalu.
*10 dana kasnije*
Budim se i osjetim neciji dah na vratu. Bila sam obgrljena rukama jedne osobe, meni jako bitne. Pokusala sam se izmigoljiti,ali bezuspjesno.
Okrenula sam se i gledala u njegovo savršeno lice. Crveni obrazi, pune usnice, maleni nos i duge trepavice.
Približila sam se i poljubila ga, kratko, ali slatko. Prošla sam rukom kroz njegovu crnu, mekanu kosu, a on je polako otvorio oči.
"Vec si budna?" Upitao me hrapavim glasom i jos me više zagrlio.
"Hajde ustaj! Moraš se spremati za turneju, sad kad se Tae oporavio." Samo je odmahnuo lagano glavom i zabio ju u moj vrat.
*JIMIN P.O.V.*
Zabio sam glavu u njen vrat i upijao njen miris.
Ne želim se nikada odvojiti od nje i tog malog djeteta.
Stavio sam svoju ruku na njen trbuh i pomazio ga.
"Moram dobiti svoj poklon za buđenje. " Zaklopio sam oči a ona me nježno poljubila.
Poljubac je bio dug i sladak. Volio osjećaj njenih usana na mojima.
Bio sam jaki glup što sam dopustio Hyuni da me preplaši. Ne može mi ništa.
"Hajde sad ustaj." Rekla je polako kada se izvukla iz zagrljaja.
"Aishhh...evo, evo!" Prosao sam rukom kroz kosu i ustao se s kreveta.
Počela je vaditi robu iz ormara, a ja sam joj se prišuljao i zagrlio ju.
"Danas ti ja biram što ćeš obući." Samo se nasmijala i zatvorila ormar.
___________________________________
Evo nastavak nako jako dugo vremena. Stvarno ljudi nemam inspiracije i znam da je kratak. Sry...počet ću još jednu priču o Jiminu, ali neću tako često izbacivat...tako da...ako vam se da pogledajte...mislim da ce na kraju ispast zanimljiva...
Ako vam se svidja ostavite vote i komentar...
Pusa😗
YOU ARE READING
Sorry 2 || P.JM ✔
Fanfiction"To je on!" "Znam tko je! I to jako dobro ga znam." Rekao je Jimin i gledao ljuto u momka ispred sebe. "Dugo se nismo sreli, moj dragi prijatelju!" start : 12.6.2018 end : 7.2.2019 Cover by: @tandoprcojke
