Желим да се пробудим једног јутра и једва чекам да устанем; да ми је драже да будем међу људима него да уживам у топлини кревета и лагодности снова.
Али, то ће ретко кад бити могуће за мене. Зато што је овај свет пун сујетних, лицемерних, дволичних Људи кроз која се насмејана лица и племените душе једва пробијају. Пун је Људи који не гледају оно што би требало, приоритете имају Људи који их не заслужују.Нема карме. Лоши Људи долазе до ствари које желе на различите начине, какви год они били, док се добри муче и питају где су погрешили.
Ето. Само то ми треба. Да заварам себе једним буђењем у овом преливању доброте нечим лошим, да се заварам мислећи да је привремено. Да скренем поглед као и већина преливених људи.
_________________________________
130
YOU ARE READING
Исцепано | С Е Р Б Е З
PoetryДелићи душе записани на неким исцепаним папирима из свезака, нотеса и блокчића... Док не пређем на нешто озбиљније.