Живиш, мислећи да волиш заласке и изласке сунца због неодољивих боја које су ишаране по небу тако што се Сунчеви зраци преламају у облацима и разним честицама.
Излазак - када се Сунце поново рађа и диже изнад хоризонта, симбол новог почетка који позајмљује боју мирном, тамноплавом небу и даје нам неки други доживљај - све је још увек мирно и спава, само се боје на небу играју.
Залазак - када се заврши дан, какав год да је био, симбол пролазности; последње преплитање облака и сунчеве светлости пре него што све утихне.
А можда, само можда, мислиш погрешно - шта ако си заљубљен у оно између - ноћ?
Свеже ноћи, топле, звездане, кишовите, тмурне, касне ноћи пред излазак када осећаш сету што се ноћ завршава, или касне вечери после заласка сунца које једва дочекаш.
Ноћ. Страх од мира и пасивности већине света те не дотиче - односно не страхујеш, већ си заљубљен; у сјај младог месеца, светлост далеко удаљених звезда, у неког залуталог облака свега неколико нијанси светлијег од поноћног неба, у мистерију таме.
Можда волиш ноћ јер се осећаш као да је само твоја.
_______________________________________
179
VOUS LISEZ
Исцепано | С Е Р Б Е З
PoésieДелићи душе записани на неким исцепаним папирима из свезака, нотеса и блокчића... Док не пређем на нешто озбиљније.
