Feniks

XII Poglavlje

Proslo je nekoliko dana od moje ispovesti Dejani, i stvari medju nama su bile dobre. Razgovarali smo, gledali tv, ili bolje receno svadjali se oko tv. Luda zenska voli rijalitije. Nije mi jasno kako moze da gleda one ludake. Al dobro. I mislim da je to jedina stvar koja mi se ne svidja kod nje. Nije ranoranilac, al i ne spava do podne. Ujutru je malo musicava, al brzo je prodje. Shvatio sam da mi prija kad sam sa njom, tako da gotovo svaki dan rucamo zajedno. Dejan i ostala ekipa su dolazili nekoliko puta. Bili su ok. Zivot se polako vratio u normalu. Pa skoro...
Vise od mesec dana nisam imao seks i sve sam vise frustriran. I nije to zbog seksa, tu je dobra stara desanka, samo ne mogu vise ni da drkam dok u sobi pored moji lezi zena zbog koje moj ponos konstantno stoji u stavu mirno. I evo me opet zadovoljavam sam sebe. Proveli smo vece uz lepu veceru, gledanje filma, zaspala mi je u narucju, odneo sam je u krevet, gledao savrsenstvo ispred sebe, pokrio je I kao najveca kukavica pobegao iz sobe. A sta bih joj sve radio. Joj...

-Senade...

-O jebote!

-Izvini, izvini nista nisam videla.

-A u kurac

Skacem kao oparen iz kreveta, ne verujem da me je zatekla kako drkam. I koji kurac ulazi bez kucanja?! Namestim nekako kurac, koji je I dalje tvrd kao kamen, u donji deo trenerke i krenem za njom.
Nadjem je u dnevnom boravku kako drzi prekrivac preko glave. Meni ova zena nije jasna.

-Dejana...

-Ne priblizavaj mi se. Hocu u zemlju da propadnem.

-Lujko valjda bi mene trebalo da je sramota.

Gledam je kako izviruje ispod tankog prekrivac, samo joj se oci vide, sva je nekako slatka, crveni joj obrazi. Poguram je malo I sednem pored nje.

-Nemoj sramota me.

-Sto?

- Pa...Prekinula sam te jebote. Izvini, izvini, izvini

-Sta ti je pobogu? Zasto sad places?

-Zato sto Sam ovakva, ne mogu nista. Pusti me da idem.

-Necu, tebi je mesto ovde.

-Molim te, pa skinuli su mi gips, mogu da funkcionisem sama.

-Nema teoretske sanse, odustani.

-Ne mogu, razumi me. Ne mogu da budem ovde znajuci da me ne zelis, da sam ti zivot okrenula na glavacke. To si zdrav, prav muskarac imas svoje potrebe i treba da ih zadovoljavas.

-I zadovoljavam ih.

-Al ne sam. Nije to to. Nije ti to dovoljno.

-Od kud ti znas da mi nije dovoljno?

Ova zena ce mi glave doci. Raspravljamo se sve u sesnaest kad me lujka zagrli i sakri svoje lepo lice u moje grudi.

-Dejana...

-Cuti, sramota me.

-Sta ti je luda glavo? Ej pa nemoj tako. Dovoljno mi je veruj mi, da mi nesto fali rekao bih ti. Valjda si me za toliko upoznala.

-Znam da nije.

-Ajd majke ti tvoje reci mi kako ti znas da nisam zadovoljan. Ziv nisam dok ne cujem.

-Znam, jer nije ni meni dovoljno.

Izgovori lujka I stegnu me jace. Moj mozak uporno pokusava da procesuira to sto je rekla. Jebote jel ona to hoce da kaze?

- Dejana podigni glavu.

-Necu.

-Dejana moramo da razgovaramo. Hocu da znam, da mi kazes da li sam te dobro razumeo, da zelis...

-Razumeo si

-Aman zeno podigni glavu.

I podize je polako. Oci crne boje me gledaju, suzne al prepoznam neki djavolji sjaj u njima. Jebote ova zena ce mi glave doci. Mali smesak joj titra na usnama kada tiho izgovori

-Zelim te.

-Ali ne mozemo...

-Ne zelis me?

-Pobogu nisi glupa znas I sama koliko te zelim. Izludjujes me. Mislim da nikad nisam zenu zeleo kao tebe, I svaki Dan ta je zelja sve veca.

-Pa sto onda ne mozemo?

-Pa kako cemo? Zbog bebe?

-Bebi nista nece da fali.

-Moja bivsa zena nije dala, rekla je da cemo povrediti bebu.

  Skoci kao oparena od men, I evo je Dejana koju znam, luda I besna. Dok koraca prema svojoj sobi dere se mislim da je cela zgrada cuje.

-Jebala te tvoja bivsa zena, da te jebala. Isti si kao i svi muskarci, glup. Jedna sponzorusa te je preveslala samo tako. I ako je svaka joj cast, mislim nije trebala ono sa detetom. Al sve drugo ako je. Samo kurcem razmisljate. A ja lujka sva srecna pozurila da ti kazem, da osetis kako see beba prvi put mrda. E Dejana, Dejana tako ti I treba kad sanjas, mastas budalo za sve pare. Porodica, da moj kurac porodica.

Idem za njom I pitam se gde se gasi. I dalje brblja nesto, dok mene u glavu udaraju reci da se beba pomerila. I dok je gledam kako se vrti oko kreveta, mlati rukama I ne prestaje da prica shvatim da je volim. Jebote ladno sam zaljubljen u ovu ludu zenu. I znam da je ovog puta ona zaista ona prava. Ovakva luda, iskrena, odana, voli do koske stvorena je za mene. Dok ona peni ja se smeskam.

-Jel su tebe ispustili na glavu kad si bio mali pa se tako smeskas kao debil?

-Ne verujm, ostavili su me ispred sirotista.

-Joj, Senade izvini, izvini molim te. Ja i moj dugacak jezik. Samo iznerviras me sreco kad pomenes tvoju bivsu, ocerupala bi je.

-Sreco?

-Ups

-Ups?!Boze Dejana, ti si savrsena.

-A?

I konacno je uzmem u narucje i poljubim. Spustim je na krevet polako pazeci na njene povrede i stomak. Ljubim je po vratu, zeljan sam je I sada cu da ispunim sebi zelje.

-Senade?

-Mm?

-Sta se desava?

-Desava se da vodim ljubav sa majkom mog nerodjenog deteta, sa zenom koja mi krade srce.

Kako neki minut nista ne odgovara podignem glavu da je pogledam a ona grize usnu i smeska se. Podignem upitno obrvu.

-Konacno te imam tu gde zelim.

I samo nasmejem se  i ja, samo  tako uze mi srce....

  Drage moje evo jedno malo al  slatko poglavlje ljubim vas sve. Drago mi je sto ste strpljive.

  Hvala sto citate I Ogija I Natu, veliki poljubac 😘😍 😘😍