Tako je mnogo vremena proslo od kad smo se poslednji put videli. Ti u jednom gradu, ja u drugom. Pravo da ti kazem, ne bih volela da te vidim. Te plave oci su mi vec jednom dosle glave, ne zelim ponovo. Boli i dalje, doduse, manje nego pre, ali opet boli. I dalje osecam to peckanje sa leve strane kad god ti ime spomenu. Ne zelim ni glas da ti cujem. Dovoljno mi je da znam da si dobro... tamo daleko od mene, bicu i ja dobro... uskoro.
