Zaboravljam polako tvoj miris, tvoj smeh, tvoj glas... Gledam ja tvoje slike. Svaki put shvatim da to nisu one plave oci koje su mene gledale, te oci vise nemaju sjaja! Na slikama nema cak ni laznog osmeha, na svim si namrsten! Sa mnom si se uvek smejao, pamtim tvoje reci, kad sam ti rekla da se makar na jednoj slici ne kliberis kao petogodisnjak, "milo moje, toliko te volim da ne mogu da se ne smejem kad sam sa tobom". Mislim da cu sve zaboraviti sem te recenice. Ne zelim nista vezano za tebe da zaboravim! Zelim da se secam svega, ali sve polako bledi. I to boli! Prokleto boli!
