Plavo

8.

,,Mislim da sam se uklopio'',razmišljao sam dok sam se vraćao kući.Sunce je bilo tačno iznad mene i grejalo me.Ubrzo sam stigao ispred svoje kuće.
Otvarao sam vrata crne kapije koja su zaškripala.Ispred mene bio je mali kameni putić koji je vodio ka vratima velike bele kuće oko koje je bila uredno sređena bašta puna svakojakog cveća.U toj bašti bilo je najviše crvenih ruža koje su bile omiljene mojoj mami.
,,Kući sam!'',rekao sam kad sam ušao.Ranac sam bacio na pod u hodniku i ostavio ga da tu leži.Mrtav gladan otrčao sam u kuhinju jer sam osetio kako nešto lepo miriše.
,,Šta to praviš?'',upitao sam mamu i seo za sto.
,,Picu.'',odgovorila je,,Uskoro će biti gotova.''
Dok sam čekao jelo da bude gotovo uzeo sam fotoaparat i premotavao slike.Zastao sam na onoj na kojoj me je sitna devojčica u beloj majci gledala.Kosa joj je idalje bila čupava od jurnjave za autobusom.Izgleda kao veoma zanimljiva devojčica.Nekako mi se čini jedinstvenom.
Ubrzo sve je bilo na stolu i nas dvoje smo jeli.Ispričao sam joj kako mi je bilo prvi dan u novoj školi i izjavio da sam zadovoljan,a ona se s olakšanjem nasmešila.
,,Kad se vraća Ivan?'',rekao sam s punim ustima.Jedva sam čekao da dođe i pokaže mi šta je radio ovih par dana kol'ko je odsutan.Otišao je na put da napravi neke dobre fotografije za takmičenje na koje se prijavio.
,,Zvao je pre sat vremena i kaže da će stići u osam.''
Drrr!Drrr!
Telefon je zazvonio prekinuvši nas usred jela.Mama je ustala i otišla da se javi na telefon koji je stajao na komodi ispod prozora.Njena plava kosa zasvetlucala je na sunčevoj svetlosti kada je prišla prozoru i podigla telefon.
,,Halo.''
Pauza.
,,Da,ja sam.''
Pauza.
Telefon joj je skliznuo iz ruke i pao na pod uz glasan tresak što me je nateralo da pogledam ka njoj.Bila mi je okrenuta leđima.
,,Mama?''
Ispustila je bolni jecaj od čega sam se trznuo.U tom kratkom jecaju bilo je neke zastrašujuće agonije od koje mi se sledila krv u žilama.Odjednom strah je zatresao celo moje telo.Otrčao sam do nje,a kada sam je video podišla me je jeza.Nikad je nisam video kako plače,a eto sad su niz njeno lice sa po kojom borom klizile krupne suze. Gledala je negde u daljinu prestravljenim pogledom.Njene inače svetlo plave oči koje uvek uprkos njenim godinama mladalački sjaje sada su bile mutne,zaražene tugom.
Nisam bio svestan koliko sam bio srećan do tad.