Plavo

36.

  ,,Prekini...", rekla sam pokušavajući da ga odgurnem od sebe.
  Ćutao je i idalje pokušavao da me poljubi.Svim snagama sam se trudila da ga odgurnem, ali uzalud jer me je on čvrsto držao.
  ,,Nemoj.", tiho sam rekla i stavila svoje ruke preko njegovih usana.Napravila sam dva koraka unazad i dok sam pravila treći korak zapela sam o gomilu snega.Nisam ni primetila koliko smo se približili toj gomili snega na ivici trotoara.
  Počela sam da padam unazad i u panici sam stegla Marka za ramena te tako i njega povukla.Zatvorila sam oči i jače ga obgrlila dok sam padala.
  Pala sam u hladni sneg i odmah zatim Marko je pao preko mene.Brzo se oslonio o ruke da me ne bi zgnječio svojom težinom, ali je idalje ležao iznad mene.
  Nevoljno sam otvorila oči.
  Njegovo iznenađeno lice stajalo je tik pored mog.
  Primetila sam da mu idalje stežem ramena pa sam ga pustila.Spustila sam ruke na svoje grudi koje su se brzo pomerale gore-dole zbog mog ubrzanog disanja.
  Nekoliko trenutaka nepomično smo ležali.Ja sam gledala u njega, a on je gledao sa strane, u sneg.
  Pogledao me je u oči i očekivala sam da će opet da pokuša da me poljubi pa sam okrenula glavu na stranu tako zaronivši obrazom u sneg.Zatvorila sam oči i stegla šake čekajući da nešto uradi.
  I umesto poljubaca osetila sam kako je stavio svoju ruku preko moje.Iznenađeno sam otvorila oči i nesigurno okrenula glavu ka njemu.
  Gledao me je pravo u oči nekim tužnim pogledom.Podigao mi je ruku i stavio je pored moje glave u sneg idalje je nežno držeći.
  Nisam mogla da skrenem pogled i nisam mogla da se pomerim.
  Lagano je počeo da se približava.
  Oči su mi bile pune suza koje su sada klizile niz moje rumene, hladne obraze.
  Primetila sam da mu se usne tresu.
  Nisam želela da me poljubi i nisam razumela zašto je on toliko uporan u tome.
  Zbog čega je ovakav?
  Zatvorio je oči i idalje se približavao.
  Progutala sam knedlu i udahnula.
  ,,Zašto...?", tiho sam rekla zatvorenih očiju.Ni sama nisam znala na šta se to pitanje odnosilo.Toliko toga mi nije bilo jasno.Toliko stvari mi se vrtelo po glavi.
  Zašto je ovakav?Zašto ga nije bilo toliko dugo?Zašto se baš sada vratio?Zašto je rekao da želi da ga izbavim?Zašto je onaj dan plakao?
  ,,Molim te.", rekao je, a meni se srce sledilo.Njegov glas imao je toliko očaja i tuge u sebi.Zvučalo je kao da nešto duboko u njemu vrišti od bola kao da doziva upomoć.
  Otvorila sam oči da ga pogledam.I njegove oči sada su bile otvorene.Zagledala sam se u te plave oči, a zatim zatvorila oči i blago napućila usne.
  Ne želim da me poljubi.
  Suze su mi klizile niz lice.
  Zato što znam da nešto trenutno nije uredu.
  Ali isto tako znam i da baš zbog toga što nešto nije uredu moram da pustim da me poljubi.
  Ne razumem ništa, ali biću tu za njega.Neću mu dozvoliti da bude tužan.
  Izbaviću ga iz njegovog košmara.
  Osetila sam topli dah na svojim usnama, a zatim i poljubac.
  Nije bio onakav kakvim sam zamišljala da će biti naš prvi pravi poljubac, ali jedan mali deo mene ipak je bio srećan.
  Nespretno sam uzvraćala nežne poljupce.