Damn

♦️♦️ 1 ♦️♦️

"Tata, što ti je? Tata, probudi se! Otvori oči!" Derale smo se u sav glas.

"Pazite se... Onoga... Onoga... Što ključ... Otkrivaaaa..."

Tada je zaklopio svoje oči.

"Lana, pozovi hitnu, odmah!!!"

Ja sam mu davala usta na usta, masirala mu srce... Ali bezuspješno. Ubrzo je došla hitna. Odveli su ga na kolima u vozilo hitne pomoći. Lana i ja smo išle s njima. Plakale smo, toliko jako kao nitko do sada. Napokon smo došli. Odveli su ga na kolima u operacijsku salu. Ja i Lana smo krenule s njima.

"Oprostite, ali ne možete ući. ", rekao je doktor dok su ga vozili na onom pokretnom bolničkom krevetu. Minute su trajale kao sati. Lana i ja smo samo stajale ne pomično. Nakon par minuta nam se obratio.

"Vaš otac je umro zbog problema sa srcem. Žao mi je. Primite moju sućut." Rekao je doktor.

Gotovo je. Umro je. Sada je s majkom zajedno na nebu. Seka i ja smo pale na pod od boli. Bol... Ubija... Srce ti se slama na tisuću komadića.

Osjećaš tu prokletu hladnoću koja ti prolazi tijelom. Nitko je ne može zaustaviti. Pronašla je mjesto u tvojoj duši i više ne želi izaći.

Počinje se stvarati rana. Svake je sekunde sve veća i veća. I ne može zacijeliti. Jednostavno ne može.

Doktor nam je pomogao da se ustanemo. Sjele smo na stolicu i dalje plakale. Otišle smo kući, ali stvarno ne znam kako. Prokletih slijedećih dana se ničega ne sjećam. Nekako smo se pribrale jer smo morale izabrati grob i dogovoriti sprovod...

Evo još jedan nastavak! Znam da nije ništa posebno, ali sutra dolazi novi nastavak! Molim Vas, jako me zanima Vaše mišljenje, pišite komentare, objasnite što Vam se sviđa i što Vam se ne sviđa. Ne ću se ljutiti, naprotiv. Ako Vam se sviđa, kliknite vote, tako da znam da Vam se sviđa.

Xoxo Dora ly 💟