Dodir duše

Знам ја ко сам

Знам ја ко сам,

а знаш то и ти.

Знају то сви,

који ме сретоше,

бар једном.

Али, реци ми

ко сам ја и зашто?

Зашто те сад гледам,

овако збуњено,

као да те не знам.

А од некуд те знам,

то је сигурно.

Из неке далеке земље,

са неког фестивала,

можда из маркета.

И ако држим дистанцу,

осећам твоју топлоту,

и чујем откуцај твог срца.

Ваљда је то само привид,

не знам ни сам.

А зашто смо сада овде

и како то да се знамо,

а и не у исто време?

Јесам ли те упознао,

или тек треба?

А шта ако,

наша љубав је лоша.

Отров за срце,

тег за оне ближње.

Не знам ни то.

Ово срце,

луцкасто и хладно.

За тебе је прокуцало,

на једно посебно вече,

када се нисмо још знали.

Али ја сам,

барем тако кажу,

добар човек,

па ваљда није битно.

Мислим да ипак јесте.

Мислим да је моје срце,

и ако искрено,

погрешило и зашло,

где није смело.

Али ја те волим.

И знам ја ко сам.