Јутро, лето,
знојав јастук,
хладан туш,
груби пешкир.
Колико јуче.
Тиха соба,
навучене завесе
и клима која
леди ваздух.
Колико јуче.
Тај осећај свежине,
тишина и мир.
Напољу врелина,
унутра милина.
Колико јуче.
Није то само сад,
дешава се кад кад,
али не тако често.
Го се бациш на кревет.
Колико јуче.
Ниси сам,
али волиш да самујеш.
Уз тиху музику,
лагано устајеш.
Колико јуче.
А јуче си био,
мртав и блед.
Срце ти пукло,
нетсало у дубини.
Колико јуче.
Колико јуче си ти,
био мртав и сив.
А већ си данас нов,
још бољи.
Колико јуче.
Колико јуче се
родио нови ти,
пошао у свет.
Храбро стао и рекао,
крај.
Колико јуче,
изгубио си једино
благо које си имао.
А данас си,
данас си нови човек.
YOU ARE READING
Dodir duše
PoetryPred vama se nalazi zbirka emotivnih, mračnih i trenutaka straha i sreće koje svi mi imamo. Ove pesme nemaju mnogo rime, čudnog su oblika...ali njihova je svrha da predstave jedan dodir ljudske duše.
