У тој мрачној соби,
тамо где нема никог.
У том тихом, хладном,
страном ходнику.
Тамо корача неко.
Спрат ниже, тамо
низ степенице старе.
Тамо где нема никог,
а ипак корача неко.
Улива страх у кости.
Негде иза угла,
баш кад му приђеш.
Иза се чује дах,
промукао и сув.
Тамо има неко.
И твоја колена поиграју,
зуби ти зацвокоћу.
Твоја се коса најежи,
почне да седи.
Тамо има неко.
Тамо, где не знаш ко је,
али је ту.
Тамо где ниси ти,
али си кренуо.
Тамо има неко.
Тамо где не смеш,
али мораш ићи.
Тамо где те чека,
неко кога не знаш.
Тамо има неко.
Неко језив и тих,
неко ко те не воли.
Неко ко те чека,
чује твоју крв у венама.
Тамо има неко.
Неко је тамо,
а ти му идеш.
Идеш у сусрет,
јер не знаш ко је.
Тамо има неко.
Не желиш да знаш,
али не смеш окренути леђа.
Тамо је неко ко те привлачи,
присуством вуче к себи.
Тамо има неко.
YOU ARE READING
Dodir duše
詩歌Pred vama se nalazi zbirka emotivnih, mračnih i trenutaka straha i sreće koje svi mi imamo. Ove pesme nemaju mnogo rime, čudnog su oblika...ali njihova je svrha da predstave jedan dodir ljudske duše.
