Be careful making wishes in the dark

PART 5

Kada vidim da svojim odvratnim, kurvarskim rukama krene da nasrće na mene, odvojim se i stanem nekoliko centimetara ispred nje.

Okej, kako na najbolji mogući način šarmirati kurvu? Dati joj novčanicu od 100 evra sa natpisom "volim te"?
Počnem da lupam neke tipične fraze iz romantičnih filmova koje moja sestra neprekidno pušta.

Ne smem izgubiti ovu opkladu.

,,Izvini, nisam želeo da te uplašim. Razmišljao sam i shvatio da se ni malo nisam lepo ponašao prema tebi i samo sam želeo da ti se izvinim.Bio sam nervozan, a to sam iskalio na tebi, što nikako nisam smeo.", lupetam stvari koje mi se čine da su ispravne i pružim joj ruku:
,,Da se zvanično upoznamo, ja sam Aleksej Nikolić."

Pokušam da se nasmejem, a da ne izgleda izveštačeno, međutim mislim da sam izgledao kao nervni bolesnik.

,,Marta, Marta Urošević",nespretno mi uzvrati ruku i izgovori kako je navikla na takve stvari i da nema potrebe da se uznemiravam zbog toga, pa krene verovatno kući.

,,Molim te, dozvoli da te odbacim gde god ideš.To je najmanje što mogu da uradim", brzo je stignem i izgovorim drhtavim glasom.

,,Ovaj, stvarno nema potrebe, okej sam."

,,Ali dosta je hladno, hajde do mojih kola, molim te."

Na kraju je ubedim da krene sa mnom i molim se Bogu da neko ne vidi kako neku jeftinu kurvu pozivam da sedne u moj auto koji mi je toliko značajan i vredan. Okrenem ss par puta pa kad vidim da nema nikog, krenem.

Tokom ovih godinu i po, skoro dve godine doživljavala sam najgore moguće uvrede, poniženja, čak sam doživela i nekoliko fizičkih obračuna, ali niko, nijedan do sad mi nije prišao i uputio izvinjenje.

Mama mi je oduvek govorila da oprostim svima ukoliko mi traži oproštaj i ukoliko se pokajao. Da dam onoliko prilika koliko smatram da treba.

Zato se sad vozim u autu, meni nepoznate marke sa prvim dečkom koji mi se izvinio u lice i hteo da me odbaci do kuće.

Nisam mogla da mu ne oprostim jer nisam imala ni šta da oprostim pošto je većina nekim delom bila istina. I to je ono što je najviše bolelo.

,,Stani ovde", kažem mu stidljivo kada dođemo do moje zgrade.

Nikada sa momcima van svog posla nisam mogla imati normalan i kontakt bez stidljivosti i osećaja nesigurnosti. Verovatno upravo zbog osobe u koju sam se pretvarala od 22:00 časa noću.

,,Mnogo ti hvala i izvini ako si se namučio", otvorim vrata i izađem pa krenem prema zgradi.

Taman kad otvorim vrata od zgrade čujem njegov glas koji dolazi sa otvorenog prozora njegovog auta: ,,Lepo spavaj."

Marko spava, kao i obično, a ja tiho uđem i krenem odmah pod tuš kako bih skinula ovu prljavštvinu sa sebe.
04:00 je ujutru i ja nakon tuširanja legnem da spavam kada se setim da nisam isključila zvuk na telefonu jer mi je upravo stigla poruka.

Nepoznat broj.

X: Uspeoo sam da pronađem tvoj broj 😊. Nadam se da si mi stvarno oprostila i posto sad imamo brojeve telefona ( 😋 ) možemo na neku kaficu nekad da ti se još više izvinim. Laku noć 😘.
-Aleksej.

Nastavci će najverovatnije biti svaki dan. xx :)