Be careful making wishes in the dark

PART 41

" Ti si sad neka buržujka, zaboravićeš me. ", govori Kaća dok mi pomaže da spakujem sve stvari, a ja se nasmejem.

Aleksej je rekao da će doći kasnije da nas odveze i pomogne da se prebace stvari, na čemu sam mu bila zahvalna

"Budalice, ne lupetaj. Dolazićeš stalno kod nas.", kažem i stvarno to mislim.

Pomagala mi je u najtežem periodu života. Bila je tu.

Nakon što ostanem sama i nakon što sve bude spakovano ostanem sa glupim sitnicama poput nekih jeftinih krema, glupih kliše knjiga koje me iskreno mrzi da spakujem.

Začujem zvono na vratima.

"Marko, idi otvori!", kažem glasno dok odlazim ka kupatilu da proverim da li nam je tamo ostalo nešto.

"Aliiiiii, došao je Aliiiiii.", čujem Marka kako veselo govori i smeje se, a ja se, kao po običaju ukočim na pomen njegovog imena.

"Ćao, mali.", spustim se do njega i pomazim po glavi, a zatim mu bacim petaka.

Ovo dete je zaista divno.

Razgledam malo kuću.
Mini sobe, čiji su zidovi već popucali od starine, prekriva njen miris.
Mogu ga oseti na kilometar.

"Gde ti je sestra?", upitam ga veselo, a on mi prstom pokaže na devojku koja izlazi iz kupatila.

Obučena u crni donji deo trenerke i belu majicu sa visoko vezanim konjskim repom mi je bila privlačnija od svake druge devojke na ovom svetu.

Pa nek je stoput gola.

Približim se do nje i odlučim da je podjebavam jer volim njen izraz lica kad postane 'ljuta'.

Poljubim je u obraz, a onda ne odvojivši od nje prošapućem joj mazeći je jednom rukom.

"Uf, devojčica je opet čupava. Mislim da ću morati ja da te očešljam.", kažem videvši njene pramenove koji štrče iz repa.

Jebeno je slatka.

Stidljivo me odgurne, a onda ubacujemo stvari u moja kola koje su prilično lako stale i zaputimo se ka njenoj novoj adresi kojoj se naravno, Marko najviše obradovao.

*****

Naredni dani su proticali isto. Treninzi, utakmice, neobavezni poljupci, maženje i dodiri sa jednom jedinom devojkom.

Čoveče, kako uspevam ovo?

I da, nisam je još...nisam 'spavao' sa njom.

Valjda ne mogu više upotrebljavati reč jebati.
Ne ako mislim na nju.

"Doživela si i čari poraza.", kaže mi Andrea mirno, dok ja kipim od besa.

Kako su mogli da izgube?
Neću više ni dolaziti na utakmice.

Besno ustajem, a njena ruka me zaustavlja, nateravši me da sednem, a ja je pogledam čudno.
A onda začujem glas ljudi oko mene.

Koji im je đavo?

Izgubili su toliko bitnu utakmicu...
Pevaju najglasnije moguće, kao da su osvojili najveće takmičenje na svetu.
Otvorim usta od šoka.

"Uf, ovo neće da valja.", Andrea mi glavom pokaže na deo terena i vidim Alekseja kako udara o nešto nogom. Vidno je iznerviran.

Promašivao je neke bitne šuteve.
Nadam se da je dobro.

*****

Da li da mu pošaljem poruku.

-Da, pošalji.

-Ne, nemoj. I sam je rekao da mu nisi devojka

Ova dva odgovora se vrte po mojoj glavi dok već dva sata dok držim telefon u ruci.

Ipak neću.

22:43

Mrzovoljno pogledam telefon dok gledam svoju već omiljenu seriju!
Konačno mogu i ja da se hvalim kako imam omiljenu seriju i film!
Zagrcnem se otpivši gutljaj vode kad vidim da je poruka od njega.

<< Želim da dođeš...

Nasmejem se. Možda je pio?

>> Je l si okej?

<< Dođi.

To je bilo sve što je rekao.
Zamolim Kaću da dođe da pričuva Marka, a ja joj slažem kako je tata zahtevao da me vidi.

Hvala Bogu, poverovala je.

Brzim korakom je zaputim ka njegovoj kući.
Bože, nadam se da je dobro.

Ušavši unutra, vidim njega kako leži na leđima gledajući u plafon. Osetivši da ulazim, podigne se.

"Dođi.", kaže opet, a ja mu priđem

Iz nekog razloga, plašila sam se.
Plašila sam se svakog osećaja koji on budi u meni.
Napravivši mi mesta pored sebe, legnem do njega.
Toliko je bilo lepo.

Jebeno je bio loš dan.
Ne, gori od toga.
Ali, ona ga je znala popraviti. Ležim pored nje i gledam je u oči koje u sebi duboko kriju neshvatljivu tugu, koje ja nisam bio svestan do skoro.
Koliko sam glup samo bio...

"Želim da se skineš.", kažem joj mirno.

"Želim da se skineš."-izgovori mirno.

Došlo je vreme za to.
A ja nekako nisam bila spremna.
Namrštim se i krenem brzo razmišljati.
Ako ne uradim to, pokvariću sve, a to nikako nisam želela, bar ne sad kad je sve toliko lepo i bez ikakvih glupih svađa ili trzavica.

"Devojčice, želim samo da se skineš i obučeš moju majicu. Hoću malo tako da te gledam.", rekao je bezobrazno.

Namerno je ovo uradio.
Uradim kako je rekao presvlačeći se u kupatilu iako znam da me je već video bez odeće.
Jednostavno, meni je tako bilo lakše.
Njegova crno-bela majica me je doslovno progutala.
Legnem do njega, a ona zatvori oči i nežno mi pritisne dupe.
Tipično.

"Sada mi je neviđeno dobro."