Be careful making wishes in the dark

PART 27

"Ovaj, da, naravno. 06367.....", nakon dvočasovnog pričanja sa ljubaznim dečkom kovrdžave kose po imenu Uroš zatraži mi broj telefona da ostanemo u kontaktu.

Volim ovakve razgovore.

Sa ljubaznim ljudima.

Dobrim.

Koji ne osuđuju, ne postavljaju pitanja, već te prihvate onakvog kakav si.

Jer ja, ja se ne stidim toga šta sam i ko sam.

Nije kao da sam to volela da radim.
A prošlost, ne mogu promeniti.

Ležim u svom krevetu dobrih pet, šest sati i razmišljam kako mogu vratiti onoj maloj.

Ne može proći nekažnjeno.
Odjednom mi padne na pamet neverovatna ideja.
Ona je kao bila dobra sa Bogdanom, zar ne?

Uf, nadam se da su ostali u dobrim odnosima.

" Hajde dolazim po tebe, pa idemo na kafu. ",ubeđujem Bogdana da hoću i njemu da se iskupim za to što sam uradio jer je bio u dobrim odnosima sa njom.

I bingo.

Još su dobri.

"Dobro, dobro, čekam te ispred kuće za 5.", kaže drsko i poklopi mi slušalicu.

Dobro brate, nisi ni ti meni najdraži.

Da bih joj vratio moram istrpeti neke stvari.

****,,,

"Ne znam koliko je moguće tebi verovati.", nakon što se izvinim njemu što sam ispao stoka (kao hehe), mislim da mi malo poveruje, a zatim krenem u sprovodjenje svog plana.

Glasno se nasmejem i mahnem rukom, tako da se crna kafa prospe po njemu.

Automataki ustane.

"Au brate, izvini. Idi do kupatila pokušaj malo da opereš ja ću poručiti novu kafu i platiti ovu šolju. Izvini opet.", gunđajući krene ka kupatilu.

Molim te Bože, nemoj.

Molim te.
Molim te.

Gledam u njega kao malo dete kad pita roditelje za novu igračku i molim se da ne ponese telefon sa stola.

I bingo.

Njegov telefon je ostao sa mnom.
Brzo pretražim imenik i jedinu Martu koju nađem jeste "Marta Urošević"

Shvatim da joj ne znam prezime tako da na brzinu proverim taj broj sa brojem iz mog telefona.

Da, to je ona.

Nasmejem se bezobrazno i krenem da kucam poruku.

>> Ejj, mislio sam da se vidimo? Budi u restoranu Dardaneli večeras u 20:00. Rezervisaću nam mesta. I odgovori mi na ovaj broj jer mi ovaj više neće biti u funkciji (064.........). :))))

Trudim se da izgleda kao da je on pisao jer uvek na početku koristi Ejj, a na kraju stavlja ovaj smajli.

Zadovoljno pošaljem poruku i uzmem svoj drugi telefon gde će poslati odgovor i nestrpljivo čekam.

Za to vreme obrišem poruku sa Bogdanovog telefona jer ne bih baš da sazna.

****

Ulazim u kuću, a odgovora od nje još nema.

Završio sam kafu, otišao do restorana i rezervisao celu salu za nas, da ne bude konobara, kuvara, nikog jer nije kao da ćemo da jedemo nešto.

Trebalo je malo više novca tako da nadam se sa će vredeti.

U tom trenutku zavibrira mi telefon.

Nasmejem se jer znam da je ona pošto niko nema ovaj moj drugi broj.

<< Ovaj, da, važi, dolazim. Ostaviću Marka Kaći. Vidimo se.

Nasmejem se.

O, itekako ćemo se videti.

*****

20:03 je, a nje još nema.

Nadam se da nije nešto posumnjala ili da nije pozvala Bogdana.
Međutim začujem korake tako da se brzo sakrijem iza vrata.

Pre pola sata sam joj poslao poruku da imam iznenađenje za nju.
Čim se vrata otvore i ona uđe, privučem je do sebe tako da mi bude okrenuta leđima i brzo joj vežem maramu na oči.

Njeno telo mi daje znake uzbuđenja, nekog straha nedefinisanog.
Jebote, koliko ima lepu kosu.

"Ovaj Bogdane, kakvo je to iznenađenje?", upita me sa blagim smeškom, ali i nesigurnosti u glasu.

Počinjem da joj podižem majicu i diram rukama po stomaku, a onda joj prošapućem:

"Sad nemaš gde da pobegneš."