Od pakla do raja|Prvi Deo|✅

"Ispao si pravi kreten"

Godinu dana kasnije.

-To ostavi tu, molim te i slobodan si.- završila sam školu i radim ono što ni u ludilu nisam pomislila da ću raditi. Postala sam vlasnica cvećare.

Moj otac je skupio novac i pomogao mi oko svega. Majka mi je odavno u bolnici, lekari su oko nje i nadam se da će uspeti da ozdravi. Brat mi šalje novac iz Hrvatske i to nam dosta pomaže. Rekao je da ne veruje da će se vratiti ovde, venčao se tamo sa nekom devojkom i započeće novi život. Često pričamo sa njim i drago mi je zbog njega.

-Dobar dan, izvolite.-skidala sam osušene cvetove sa cveća.
-Nemoj ti meni "dobar dan", već zatvaraj, idemo na žurku. Treba nam piće.-pogledala sam ka vratima i ugledala Ivanu.
-Znam, vidiš da sam spremljena. Samo da zaključam i to je to.-odlazimo u njegov klub, jer ja želim da ga sretnem, ali Ivani nisam rekla to.

Očajna sam. Toliko je prošlo, a nije me ni nazvao. Želim da ga vidim da drugom i da povredim sebe. Tada ću možda prestati da ga volim.

I kao poručen samo je prošao pored mene u žurbi. Danijel se okrenuo i prepoznao me je. Brzo sam pogledala u pod i čekala da prodju. Nisam bila spremna još.

-Ajde mačko ulazi. Nadam se da će ti se neko svideti od njih, jer se meni već svidja.-potrčala je ka separeu i sela u krilo jednom momku. Odmah su počeli da se grle i ljube. Prišla sam im i sela do neke devojke.
-Ćao svima, ja sam Miona.-svi su se nasmejali i mahnuli mi.Okej. Osećam se ispaljeno. Mogli su bar da se predstave.
-Nadam se da nemaš dečka.- prišao mi je plavokosi decko. Na sebi je imao bele farke i drečavo rozu majicu.
-Ne.- odmerila sam ga još jednom.
-Super onda, hoćeš odmah u sobu ili na piće prvo?-smeškao se.
-Nemam dečka, ali zato imam muža.
-A ok onda.- i samo je ispario. Tako sam i mislila. Otišla sam do šanka i naručila viski.
-Mislio sam da mi se učinilo.-okrenula sam se i ugledala Danijela naslonjenog na šank. Nasmejala sam se i zagrlila ga. Shvatila sam da on nije kriv ni za sta. On samo prima naredjenja od Tadije.

-Jedno piće za mog prijatelja.
-Izvoli Danijele, dupli viski kao i uvek.-devojka za šankom mu je dodala piće.
-Hvala ti.-zaboravila sam da njega ovde svi poznaju.
-Kako si? Čuo sam da si otvorila onu cvećaru sa prelepim imenom.- dobro je, još uvek ima smisla za humor.
-Hahah, lepo si me nasmejao. Hvala, nazvati cvećaru svojim imenom, nije baš kreativno, ali dobro.
-Nisi došao nijedan cvet da kupiš, možda bih te častila.
-Hahah, mislio sam da si ljuta na sve nas.-uzela sam svoju čašu u ruku.
-Da, pa i nisam baš da znaš.-definiitivno nisam ljuta, da sam ljuta ne bih zakoračila ovde.

-Danijele, zar ti nisu dovoljne one dve za jebanje?- u prolazu je doviknuo. Kada se okrenuo shvatio je da sam to ja.

Meni je bilo mnogo neprijatno jer je to rekao, a i Danijelu.
-Oprosti.-odmahnula sam glavom i nastavila da pijem piće.
-Posetiću te ovih dana sigurno, očekuj me. - ostvio je novac na šank.
-Jedva čekam, vidimo se.- mahnula sam mu i zatim su otišli. Ne mogu da verujem da je Tadija samo tako ćutao.

*Tadija*

Ono oprosti definitivno nije bilo zato što sam im ono rekao, već za sve što sam joj uradio. Ne mogu da verujem da je nisam primetio.

Dok sam ja jebao plavušu na spratu, ona je pričala sa Danijelom.

-Je l pitala za mene?-vrteo sam telefon.
-Ne.- vozio je i nije skidao pogled sa autoputa.
-Ispao si pravi kreten. Godinu dana se spremaš za taj susret i tako ga uprskaš.
-Znaš šta, vraćamo se.- pogledao sam ga i imao je osmeh na licu. Bilo mu je drago, verovatno mi je sve ovo i rekao da bih se vratio i rekao joj koliko je volim.