Otrove - ANTE REBIĆ -

22. Četvrtak

"Gledaj, ja ti iskreno ne vjerujem u to što je on rekao. Vi jeste na početku veze i ti znaš kakav je on bio, očito da ti ne smeta njegova prošlost ako si shvatila da se promjenio. Sve ostalo je nebitno. Razumiješ?" govorila mi je Anja dok smo sjedile na mom balkonu i pijuckale kavu.

"A znam, ali svejedno mi nije jasno što on želi.." Anja me prekinula "On želi tebe, od prvog susreta s tobom, ali i to ne možeš vidjeti jer ti njega gledaš kao prijatelja, ali ja to vidim. I Ante to vidi."

Samo sam ju pogledala, pogled sam usmjerila prema svojoj šalici.

"Bolje ga se riješi dok Ante nije napravio neko sranje."
"Riješeno je."

Četvrtak

Nakon prve smjene na poslu, napokon sam stigla kući. Otuširala sam se i skuhala sam si kavu. Sjela sam na balkon i promatrala okolo, a onda sam začula zvono na vratima. Netko je neprestano zvonio.

"Isuse, idem." rekla sam, pa sam pogledala kroz špijunku. Ali ondje nije bilo nikoga. Otključala sam vrata i polako ih otvorila, a ispred mene bio je Stipe.

"Dobro, koji kurac ti sad hoćeš? Kloni me se." krenula sam zatvoriti vrata, ali on je ušao na silu.

"Moramo razgovarat." rekao je smireno
"Nemamo o čemu. Izađi."
"Imamo itekako."

"Stipe, ja ne razumijem šta želiš od mene. Koji je tvoj problem?"

"Ante je moj problem."

"Slušaj, nas dvoje nismo ništa, ni prijatelji, mi smo poznanici. Oke? Nemaš pravo išta govoriti protiv njega, niti meni soliti pamet o tome šta je loše, a šta dobro za mene. Shvatio?"

"E boli me kurac za to, neću da se motaš s njin." nisam mogla vjerovati onome što on govori i što on sebi dozvoljava. On definitivno pati od nečega.

"A šta, da budem s tobom?!" rekla sam mu podrugljivo, a on me pogurao uz zid.

"Da." pritisnuo me uz zid i šapnuo mi je na uho. Bila sam priljepljena uz njega, pokušala sam ga odgurnuti, ali nisam mogla.

"Makni se!" govorila sam mu i gurala ga, ali bilo je bezuspješno.

Ante

Stigao sam pred Larinu zgradu taxijem, platio sam vozaču i izašao sam. Htio sam ići liftom, ali onda sam shvatio da lift ne radi. Ništa, preostaju mi stepenice.

Penjao sam se i što sam bio bliži neka dernjava je bila sve glasnija. Kada sam se popeo na četvrti kat, shvatio sam da dernjava dolazi iz Larinog stana. Vrata nisu bila zatvorena, a kada sam ušao vidio sam Stipu kako gura Laru uz zid.

U meni se nakupio bijes u sekundi.

Prišao sam mu i odvojio sam ga od njega, a onda sam ga nabio šakom u nos. Pao je na pod držeći ruku na nosu.

"Koji kurac ti radiš ovdi? Jel se tebi treba nacrtat da joj ne prilaziš? Jesi ti glup ili šta?" vikao sam, a on je u mene gledao blago telećim pogledom.

"Biži odavde dok te nisam sastavia s podom!" zaprijetio sam, a on se ustao. Krenuo mi je vratiti udarac, ali sam ga spriječio s još jednom šakom, ali ovaj puta je trpio stomak.

Gurnuo sam ga prema izlazu i rekao sam mu da mu ne padne više napamet vratiti se.

Okrenuo sam se prema Lari i kada sam ju vidio onako uplašenu, slomio sam se.

"Jesi dobro?" upitao sam ju i ruke sam joj stavio na lice. Gledala je u mene suznim očima. Zagrlio sam ju, a ona je počela plakati.

"Smiri se, tu sam." stisnuo sam ju uz sebe.

"Šta radiš ti ovdje uopće?" upitala me pa se odmaknula od mene i obrisala je suze.
"A šta misliš šta radin? Znao sam da mi nešto skrivaš i molin te da to više nikad, ali nikad ne radiš. I sad ćeš mi sve lipo ispričat, od a do ž. Jesi čula?" nasmijala se na moje riječi, ali suze su joj svejedno kapale niz lice. Obrisao sam ih, a onda sam ju zgrabio i odnio na kauč.

Smjestio sam ju sebi u krilo. Poljubio sam ju i nekoliko puta sam joj prošao rukom kroz kosu, a ona je krenula pričati.

---

"Laro, ti nemaš pojma koliko ja tebe volin. Taj Stipe nek se pokopa tri metra pod zemljon, on je tebi reka sve šta ti znaš."

"Znam, ali svejedno sam se malo zapitala."
"Oko čega?" pogledao sam ju zbunjeno
"Oko nas."
"Zašto?"
"Zato što se bojim da ću biti povrijeđena od nekog koga stvarno volim i s kim želim sve, ne samo običnu vezu." rekla mi je pa me pogledala i zagrizla je usnicu.

"Neboj se. Ja san samo tvoj, lipotice." poljubio sam ju.

"Ideš večeras kod mene, možda bi bilo bolje i kad odem da budeš malo kod mene u stanu. On ne zna di ja živin, a bojin te se ostavit ovdi."

"Vidjet ću, idem samo stvari pokupit." rekla je, pa mi je ostavila kratak poljubac na obrazu.

Lara

Nakon ovoga, definitivno sam sigurna da Ante nije pogrešan i da je Stipe poremećen. Nadam se da se više neće pojavljivati. Poljubila sam Antu u obraz, ustala sam se s njegovog krila i otišla sam pokupiti svoje stvari.

Kada sam uzela sve, otišla sam u boravak, a Ante je ležao na kauču.

"Ajde ljenčino idemo." dobacila sam mu, ali on mi nije odgovarao. Približila sam mu se i vidjela sam da spava.

"O Bože, pa zaspao je u roku pet minuta." prislonila sam svoje usne na njegove i počela sam ga ljubiti. Ubrzo je otvorio oči i osmjehnuo mi se, pa mi je uzvratio poljubac.

"Spavalice, ajde idemo." Ustao se, ja sam pokupila ključeve. Okrenula sam prema njemu, a on se rastezao. Kada je podigao ruke, majica mu se malo podigla. Nesvjesno sam zagrizla usnicu, ubija me svojim izgledom.

----
Ante je sjedio na kauču, gledao je Tv, ali mi se činilo da gleda kroz njega.

Približila sam mu se.

"Jel sve okej?" upitala sam ga, sjela sam pored njega.
"Je, samo se bojin zbog tog idiota. Ne želin da ti nešto napravi." rekao je i stiskao me uz sebe, ostavljao mi je poljupce na glavi.

"Neće, mislim da si ga dobro sredio."
"Misliš?"
"Znam." pogledala sam u njega i nasmijala sam se, a on je spustio pogled i poljubio me.

"Idemo spavat?" upitao me
"Prvo tuširanje." kimnuo je glavom, a onda me zgrabio i odnio u kupatilo. Obožavam ga.