Krećemo!

Kada muškarci govore o ljubavi

U nedostatku boljeg naslova...

Sa čašom soka u punoj birtiji dočekala sam jutro.
Ne, nikom nije smetalo
Ne, niko nije primetio
Ili bar niko nije ništa rekao.

Svima sam pića točila, ali ja sam svoje odložila. Za neki drugi dan, za neki drugi put.
Rešila sam, za svaki slučaj, narednih par nedelja neću da rizikujem. Nije mi obavezno. I dalje mogu da se dobro provedem sa dobrim društvom, nije mi potrebno ni pivo, ni buksna. Cigarete ne ostavljam! Nema šanse.

Sada, jedan problem! Ko će preživeti naredne nedelje, do momenta dža ili bu? Ko će preživeti do očekivanog menzisa? E, jebem te u glavu ludu, nenormalna ženo!- ljutila sam se na sebe i to ozbiljmo.

Nisam balavica, još manje devica, ali sada, da se pojavim mojima kući i kažem: "Narode trudna sam" zatim sednem da popijem kafu, bio bi smak sveta!

Mislim, ne bi bilo toliko smak sveta, ali...
Prvo, samo što sam izašla iz jedne veze, uletela sam u tudj krevet. Ni manje ni više, nego oženjenog čoveka!
Drugo, nisam završila faks
Treće... Nema treće, prva dva su dovoljna.

Opet, kad razmislim, da su se Marta ili Margita pitale, ja bih odavno bila trudna! Njima je čak na momente bilo frka da ne krenem da igram za suprotni tim. Nije da nisam mislila o tome, naročito u vreme kada sam mrzela Pedju, ali stvarno!

More, ako sam trudna, lepo ću ja to detence pravo kod baba u ruke! One su me udesile i obukle ko kurvu to veče! One su krive!

E, na zdravlje! Počela sam da filozofiram, a to nije dobro! Radi me psiha, javlja se strah... To znači, odmor je usran!

-Hej, Una? Una, zbam da ne želiš sa mnom da pričaš, ali molim te...
-Dragana, sve smo rešile, pusti me sad!- kažem joj i nastavim da bacam kamenčiće u vodu.

Da, rešile smo danas da se sunčamo na Borskom jezeru, zamišljajući da smo recimo u Lidu... Lido di Jeslo, jedna od lokacija koje smo želele da ponovo posetimo ovo leto...

-Una, molim te... Izvini što sam te nazvala kurvetinom. Znaš kako Nikola utiče na žene?

-Ne, ne znam, a bila sam žena zadnji put kada sam išla u vc! Znaš, proverila sam, pišam sedeći! U svakom slučaju, mogla je da bude neka druga Una, koja isto ne pada na njega! Zajebi me, ako hoćeš da ostanemo u dobrim odnosima! Danas me zajebi!

Ustala sam sa peškira, uzela majicu i navukla je preko kupaćeg. Nesvesno sam dodirnula stomak i žestoko kajanje me je obuzelo...

Ja sam preljubnica! Ja jesam kurva!

Mislim da mi je toga dana preselo sve. Jedino što sam mogla je da plačem kao kiša, ali i to je bilo prosto nemoguće. Nemanja i Marija, kasnije i Nikola nisu se odvajali od mene, jer su znali da ćemo uskoro da krenemo dalje. Pravac Niš.
Znam da su hteli da provedu što je moguće vremena više sa mnom, ali meni nije bilo do društva.
Uz jedno- mamurno me boli glava- napustila sam društvo i odpešačila do Zlatkove kuće, tih nekih kilometar i po.
Zlatko je naravno odmarao, njega je čekala noćna smena, tako da nisam ni njemu htela da smetam.
Lepo sam se provukla pored džangrizave babe, znam da me je videla, čula sam je da me gleda, ali nije rekla reč, zatim sam se zavukla u sobičak i tresnula se na krevet.
Osećala sam se nikad bednije..

Miris kafe pomerio me je iz dremke, a ramenca izgorela od sunca su me bolela...

-Una, daj pričaj s nama...

Jedna... 
Druga i treća suza, polako su se valjale mojim obrazima.
Nije bilo vreme za razgovor, bilo je vreme za zagrljaj.
Nikolin čvrst stisak, Zlatkov zagrljaj i Nemanjin osmeh dok je držao poslužavnik sa kafom u rukama, bili su upravo prave stvari. Ono što mi je trebalo, tada, u tom trenutku. Tri mladića koji mi znače, a nisu mi ništa i ja.