Krećemo!

Krećemo! I nosimo ekstra prtljag

Prošlo je tačno godinu dana i avgust je zakucao na vrata.

Sa prvim danima proleća, stigle su mi najlepše vesti. Milkica i Darko- blizanac, pozvali su me na svoje venčanje. Datum kada će se veliko slavlje desiti stavljen je za početak avgusta...

Sa prolećem, moj se život u mnogome promenio. Doneo i radosti za pet života preko.
Iako je bilo dana da sam plakala kao kišna godina, mnogo je više dana bilo da sam bila najsrećnija na svetu. Upravo, već s početkom jeseni predhodne godine, moj život je počeo da dobija drugačije značenje, da bi se na proleće u potpunosti promenio. Na proleće, u moj život je ušao najlepši muškarac na svetu.
Jedini zbog koga osećam apsolutnu sreću kada me zagrli, jedini koji me osmehom kupi.
Nikša.
Muškarac bakarne kose i plavih očiju, savršeno različit od svih ostalih muškaraca u mom životu...

Zbog toga, pozivnoca za Milkicino venčanje, na sebi je imala i plus jedan. Jelena i Nina nisu imale plus jedan naglašeno, jer su njihovi plusevi već bilo tamo, čekali ih.

Krajem jula, rešile smo da ponovimo "sedeljku" kod baba, taman da imamo vremena pomoći Milkici oko priprema, devojačke večeri i iznenadjenja koje smo joj priredile. Kupile smo im kartu, obezbedile sneštaj, imaju svadbeno putovanje, pet dana, Kuba!
Jebemo mnogo para nam je trebalo, ali uspele smo, nekako!

Da, planirale smo...

Kaže ona stara- ispričaj sve svoje planove, Bog će se samo nasmejati na to...
Tako je bilo i sada.

Nismo mogle da krenemo kada smo htele, sredinom jula, jer su mi kočnice ostale bez ulja. Nemam pojma o čemu je reč i kako kočnice ostaju bez ulja, auto nije moj već očev, ja ću samo da pozajmim od njega...

Sledeće, trebalo je  Nikšu uglaviti sa tri kokoške, a on je naviko samo na dve u isto vreme. Nisam bila sigurna kako će Nikša podneti putovanje uz stalno dranje, smejanje i pevanje...

Sledeće što je bilo nazovi problem, to je u stavri bila i glavna caka... Gde da denem Nikšu dok sa devojkama procunjam po seoskim kafanama. Nikša i ja nikada nismo izlazili zajedno, ne možemo ni sad! Nisam želela sa Nikšom da izlazim i tačka!
Možda neka šetnja gradom, ali uveče nije bilo to to...

Nedelju dana pred venčanje, sa debelim minusom u vremenu, napokon smo krenule...

Jutro... Nazovi jutro, važi? Vreme polaska trojka!

Prvo sam u auto morala da montiram autosedište nula plus i samim tim zauzmem pola klupe.
Zatim smo, jednu po jednu torbu stavljale u gepek, nežno, da nežnije nismo mogle, jer je sedište jedva namontirano.

Onda, lepo su se devojke smestile. Nina zadnja klipa, Jeka prednja...

Onda sam Nikšu položila, onako uspavanog, u njegovo sedište i sela na svoje mesto.
Vozač ovog putujućeg cirkusa!

Samo naredne dve nedelje, ponovo u vašem gradu, putujući, lutajući cirkus "Četvorke"...
Glavni akter i nosioc predstave biće Nikša!
Tromesečna beba, bakarne kose i nadam se plavih očiju! Sa osmehom poput svoga oca, sa njegovim bradom i mojom ljubavlju ka snu...

Sledeća u nizu atrakcija- Una!
Za njom, rame uz rame, razuzdane devojke Jelena i Ninočka...

Šou može da krene, zar ne?

Kako sam došla do ovog stadijuma? Veoma lako!

Samo godinu dana ranije, provela sam jedinstvenu noć ljubavi sa muškarcem koji mi je tada tako pasovao.
Pobegla sam.
Mislila da sam dobila... Ne, krvarenje je bilo upozorenje da usporim, tako oskudno i bledo, nedovoljno za ciklus, ali dovoljno da moram da se smirim...