Jedan od muškaraca mi je uzeo kofer i uputio me na zadnje sjedište limuzine.Sjeli su ispred mene i unutra smo bili samo mi i vozač.Smiješno kako mi se život promijenio u sekundi.Nisam mogla pobjeći jer ih je mnogo i nadgledali su me.
-Ponašaj se pristojno i sve će biti dobro.-rekao je ćelavi muškarac i nosio je crne naočale od kojih mu se nisu vidjele oči.
Prejezivo za moj ukus.
-Kamo idemo?-upitala sam.
-Šefu.Budite sretni gospođice,Lorenzo je jedan od najmoćnijih ljudi i sigurno ćete dobro zarađivati.Prepoznao je potencijal u vama.
-Kakav potencijal?Šta tačno treba da radim?
-Ono što si i do sada.
-Ne razumijem.
-Tvoje je samo da ostaneš lijepa,za ostalo ne brini.
Ovo me pogodilo.Kao da se moja najveća noćna mora ostvaruje.
-Ali to nije sve,ako se ne pokažeš dovoljno dobrom uzet ćeš par časova.
-Č-časova?
Časova za šta?Ništa mi nije jasno.Vozili smo se oko pola sata i došli smo u jedan objekat nalik na hotel.Sav je bijel i zlatan.Prozori su se caklili kao kristali.Iznad se nalazio veliki natpis "Grandes".Okolo su bila parkirana sve najbolja auta.
Kad smo ušli unutra prizor je bio još više zapanjujući.Toliko blještavila nikad nisam vidjela ni na filmovima.
-Više ti ovo neće trebati.-rekao je onaj ćelavi pri čemu mi je uzeo kofer.
-Dobit ćeš sve novo i čeka te u sobi.
-Zar već imam spremnu sobu?
-Gospodin se pobrinuo da te sve čeka.Tvoj zadatak je da se središ najbolje što možeš i da se nacrtaš ovdje u hodniku u osam navečer,jasno?
Kimnula sam glavom.
-Tvoja je soba broj 12.
Dao mi je ključeve i kad sam ušla bilo je mnogo ljepše nego u mojoj kući.Tu su me čekale pune kese nove,dizajnerske odjeće te šminka i nakit.
Na krevetu s kao snijeg bijelom posteljinom,čekala me poruka na papiru.
"Dobrodošla,Nela Fritz,nadam se da ćemo dobro poslovati.Šef."
