Uobraženi zavodnik #4

Sadašnjost - 2. Poglavlje

Dante je sjedio u autu i nervozno dobovao prstima po volanu dok je čekao da se dotični gospodin upristoji i izađe iz policijske stanice.

Upravo mu je platio kauciju za izlazak i došao po njega kako debil ne bi proveo noć u pritvoru, što mu je izgleda bio i cilj.

Pogledao je ponovo na sat, i pitao se šta ga je toliko zadržalo a onda ga je ugledao.

Tri policijske službenice su ga pratile do izlaza i smješkale mu se kao da im je upravo ispričao nešto veoma zanimljivo.
Bio je u oderanim farmericama i majici barem dva broja manjoj pa ipak mu je pošlo za rukom da izgleda sjajno.
Djelovao je kao da je proveo sjajno veče i izgledao je potpuno opušteno i zadovoljno sobom.

Dante je osjetio neodoljiv poriv da se izdere na njega, ali je znao da ne bi imalo efekta.

Bio je kao iritantni mlađi brat, koji uživa da upada u probleme i u tome ne vidi ništa pogrešno, zato se iskontrolisao i kada je ovaj konačno sjeo u auto, na njegov pozdrav odgovorio bez prebacivanja i ljutnje.

Ali Carlos mu svojim ponašanjem nije uopšte olakšavao

-"Čemu smrknuta faca, ja da imam onakvu ljepoticu poput Barbare pored sebe niko me ne bi vidio smrknutog."

-"Čovječe, zašto ti je ovo bilo potrebno ?!"- jednostavno nije mogao fa se iskontroliše -"Znaš da otvaram restoran i da imam milion obaveza, a Amanda me zove da spašavam tvoje gologuzo dupe jer si se odlučio da šetkaš po gradu samo u gaćama."

-"Pa šta, Dilon me je izazvao, a ti znaš da ja izazov ne odbijam."

Dante nije mogao a da se ne nasmije, a onda sarkastično doda

-"Ma naravno, ko bi normalan pomislio da odbije takav izazov."

Carlos se nije obazirao na njegovu ljutnju, pa je ga je pogledao sležući ramenima i samo rekao

-"Hvala ti, pravi si drugar."

Dante je smekšao na to pa rekao

-"Uvijek brate, uvijek."

****

Desi se pa nam se nekada učini da se život uspava.
Da je potrebno malo da ga prodrmamo, da učinimo nešto da ga izbacimo iz kolotečine.

Da sebi damo izazov, da učinimo nešto neočekivano, a ako je to usput i nešto što će našeg oca izluditi, onda je to idealno.

Tom parolom se vodio Carlos, i plan mu je sasvim odlično išao, ali nije baš očekivao da će ga taj isti otac čekati u stanu ljutit i razočaran.

-"Zašto ovo činiš?" - bile su prve riječi koje su ga dočekale kada je ušao u prostor dnevne sobe.

-"Činim šta ?!"- upitao je nevino.

-"Carlose, dosta je bilo. Ne mogu više da ispratim niti trpim tvoje luđačke planove i ideje.
Kandidovao sam se za predsjednika i ne mogu da rizikujem da nešto od ovoga dospije u novine."

Carlos se nasmijao, i okrećući mu leđa otvorio ormarić sa pićem, otvarajući prvu flašu koja mu je došla pod ruku što je uvijek činio u prisustvu svog oca.

-"Znao sam da car lično ne bi ostavio sve i došao malo do nas smrtnika samo jer mu možda nedostaje sin.
I kog vraga, zar ti je malena imperija koju si izgradio, pa bi i u politiku da se ubaciš ?"

-"Zar je tebi malo novac koji imaš pa moraš da se skidaš za pare." - drsko mu je uzvrstio.

-"Fali mi izazova." - odgovorio je podižući obrve kao da bi još malo da mu otanji živce.
Ali taj mu se odgovor izgleda dopao jer je rekao

-" E pa vidiš, tako je i kod mene. Tu crtu si od mene naslijedio."

Ali na tu rečenicu Carlos je toliko stegao čašu u ruci da se iznenadio kao se nije smrvila
-"Ništa ja od tebe nisam naslijedio, pa čak ni prezime. Tako da zaboravi."

-"A novac ??" - dobacio mu je izazivački, jer obojica su bili podjednako tvrdoglavi.

-"Novac je jedino što ne možeš da mi uskratiš.
I ti to dobro znaš jer se moj deda pobrinuo za to.
Potpisao si papire da sve što si naslijedio i što imaš trećina pripada tvom sinu.
A pošto imaš samo mene, mene kojeg takođe nisi želio, šta da ti kažem, tužna ti je sudbina."

-"Carlose, nemoj da te opominjem.
Niko ne smije da sazna da imam sina, posebno ne ovako skandaloznog i sklonog najvećim mogućim glupostima.
Čini sve što želiš ali dok to ne ugrožava moj posao i moje planove."

-"Dobro tatice, biće kako ti želiš. A sada se vrati na svoj čardak i ispari iz mog života. Ne bi željeli da te neki reporter spazi sa mnom."

Otac ga je na to pogledao, i baš kada je mislio da će još nešto da mu kaže, okrenuo se i nestao u smjeru izlaza.
Tačno je vidio na licu kada je odbacio one riječi koje je mislio da izgovori, a jedine koje bi njegov sin želio čuti.
Ali bilo je lakše prešutiti, tako tipično za starog dobrog tatu.
Sin je i dalje poslednji na listi prioriteta.

Nasmijao se samom sebi zbog nade da će njegov otac ikada da se promjeni, pa iskapivši čašu do dna krenuo u smjeru kupatila.
Red je da se riješi ovo glupe odjeće, i pozove Dilona kako bi mu smislio neki zanimljiviji nastavak večeri.
On je bar uvijek zainteresovan da smisli neki izazov, a Carlos je dovoljno lud da svaki taj izazov i prihvati.

Kako Vam se čini ova priča ???
❤️❤️❤️❤️