Mafijaški spoj II: Povratak otpisanih.

50.

Jimin

Za taj jedan trenutak, prestao sam da dišem a moje srce da kuca.

Imao sam osjećaj da vidim kako joj se čitav svijet ruši u očima dok me je posmatrala bez mogućnosti da se pomjeri ili kaže nešto. I sam sam se osjećao tako.

Prazno. Jadno. Prevareno.

"Evelin...", napravio sam korak prema njoj kada je podigla ruku i okrenula glavu od mene.
"Zaustavi se.", rekla je. Stajao sam tako i posmatrao je ćutke. Htio sam da znam šta joj se dešava u glavi.

Podigla je pogled dok joj je suza nijemo klizila niz lice.

Evelin

U tom presudnom momentu sve su mi se kockice posložile. Sve što sam ikada imala sa Jiminom, odjednom je postalo strano u djeliću sekunde.

Suze su mi udarile na lice te nisam uspjela da sakrijem svoje emocije. Pogledala sam u njega.
"Koliko dugo si znao za ovo?", ton mi je postao grublji a suze su se počele slivati niz moje obraze.

"Evelin, saslušaj..."

Jimin

Nisam stigao da završim rečenicu kada je izvukla pištolj koji je bio uperen u moje lice. Bio mi je tako blizu da sam se u momentu izgubio i zaboravio da je Evelin sa druge strane okidača.

Ostao sam zatečen.

"Koliko dugo Jimin?", ponovo me je upitala. "Dovoljno dugo.", rekao sam odmah na šta je obrisala suze.

"Zašto ga pokušavaš zaštititi? Zaboga, znaš šta mi je uradio!", viknula je koliko god je glasno mogla. Bolilo me je to što se lomila ispred mene dok sam bio potpuno nemoćan.

"Pokušavam zaštititi tebe.", rekao sam što sam smirenije mogao.

Evelin

"Lažeš.", odbrusila sam. Nakon ovoga, bojala sam se da mu vjerujem i jednu jedinu riječ. Bio je na mom terenu sa mojim ljudima.

"Zašto bi ti lagao? Evelin pokušavam..."
"Šta? Pokušavaš prikupiti informacije za Zevsa?", prekinula sam ga. Gledao me je u nevjerici.

Prišla sam mu toliko blizu da mu naslonim pištolj na čelo. Suze su ponovo ukrasile moje lice.

"Znaš da ne bi nikad uradio nešto što bi te ugrozilo.", rekao je smireno.

"Šta onda radiš ovdje? Zašto si tajio te informacije? Štitiš li ga?", redala sam pitanje za pitanjem ne dajući mu vremena da mi odgovori na njih. "Poslao te je da me ubiješ zar ne? Dobro staro nasljedstvo, ha? On je svoju ženu ubio a sad je red na tebe?", glas mi je pucao.

Jimin

Polako sam gubio živce jer je sve sagledala sa jedne strane.

A postojala je i druga strana.

"Nemoj da zaboraviš da je i on ubio moju majku i da je to ostavilo posljedice na njega. Misliš li da je meni drago zbog svega ovoga?", povisio sam ton.

Ćutala je.

"Nisi ti jedina žrtva u svemu ovome, ima ih još. I ja sam ostao bez majke a ni malo se ne  ponosim time što mi je on otac. Ja ovo nikada nisam htio niti sam to tražio.", imao sam osjećaj da je polako pridobijam. Plakala je i dalje ali tiho.

"Zašto mi onda ne dopuštaš da okončam ovo sa njim?", upitala je tiho.

"Zato što je on previše jak naspram tebe.", odmahnula je glavom i nasmijala se.

"Podcjenjuješ me.", rekla je. "Braniš ga."

"Sjeti se da on nije jedini krivac. Da je tvoja majka bila pametna..."