Sestre Banjac-Vrati me🔞

3.part

04. April 2018.

Nemirno mi se vrti oko nogu u pokušaju da me saplete, što na kraju i uspe. Uputim joj jedan iznerviran pogled, iako znam da sam ja kriva zbog ovoga. Tražila je pažnju koju joj ceo dan ne pružam, a svaki pokušaj da joj objasnim kako mi nije do igre je propao. Kako malom detetu da saopštim da me je dečko ostavio zbog druge devojke?

"Anja, igraćemo se sutra", dam joj obećanje zbog čega ona nerado uzdahne.

"Ali ja hoću sad da se igram", iznervirano baci ruke u vis. Taj čin je pokupila od mene isto kao i par psovki zbog kojih me Nataša  svakodnevno grdi. Ne zato jer ja psujem, već zato što je to počela Anja da primenjuje.

"A šta je to kulac?", setim se njenog glupog pitanja kada je prvi put čula psovku koja sadrži tu reč i u sekundi mi se raspoloženje popravi.

06. Mart 2020.

Dok sam se nevešto uvijala oko hladne šipke, nisam imala mesta da razmišljam o stidu koji osećam. Gomila muških pogleda bilo je prikovano za mene dok su se palili na moje neznanje u ovom poslu. Iz tog razloga i jesam postala najtraženija u ovom striptiz klubu, a jedino što im je smetalo jeste moja mršavost koju po šefovom naredjenju moram da popravim. Uvek isti ljudi su sedeli u stolicama prateći moj nastup i kad-kad počešali svoje medjunožje. Nisam sigurna koliko mi je išlo u korist za pronalazak sestre što uvek dolaze isti ljudi, ali mogućnosti su veće ovako nego dok ležim u svom stanu, obučena i zavijena u toplu ćebad dok pokušavam da suzbijem suze. Ne bih nikome poželela da se nalazi u mojoj koži ako ne računamo ljude koji su izvršili otmicu. Ne bih volela da se Anja bavi poslom koji upravo ja radim, a mogućnosti za to su male. Psihopate, pedofili i deca. U svetu ne postoji gori trio od tog, niti mučnija zamisao od te kako jedna osmogodišnjakinja igra oko šipke da bi psihopate dobile novac, a pedofili ono zbog čega i jesu pedofili. Još gora zamisao su njeni prodati organi širom sveta, što je takodje velika mogućnost.

Zbog razmišljanja o tim užasnim stvarima, koncentracija za ples mi je opala i dobila sam par nezadovoljnih komentara od mušterija. Šef je prekinuo tihu muziku i vikom mi naredio da odem sa bine. Oterao me je kao psa, ali nije me bilo briga. Ne radim ovo kako bih njemu udovoljila, već za dobro moje sestre i sve te dece koja su sa njom. Sišla sam sa bine i ušla u prostoriju koju mi, striptizete, koristimo pre nastupa. Otrcani ogrtač navučem preko sebe kako ne bih morala da gledam svoju golotinju u ogledalu ispred kog stojim, i usput se gadim sama sebi. Poslednja devojka koja je radila u smeni sa mnom je izašla i popunila prazno mesto na bini, ostavivši me samu. Skinula sam visoke štikle koje su mi u početku jako žarile stopala, pa obula ravne papuče i ušetala u toalet sa namerom da se presvučem. Do sada sam trebala da se naviknem na golotinju, ali to se nije desilo. Svaki put strahujem da bi neko mogao da upadne i vidi me potpuno golu, čak i bez kostima koji nosim dok igram. Kostim...ako se tako mogu nazvati par provokativnih krpica.

Začujem otvaranje vrata bekstejdža zbog čega se ukipim. Andjela bi sada trebala da je na pozornici, čak se i muzika čuje.

"Hoću da budu prevezeni u Italiju za najviše dva meseca!", muški glas je urlao na telefon. Oprezno sam slušala svaku izgovorenu reč sa nadom da nešto saznam. "Ne, ne slušam te. Hoću da svih trinaest budu premešteni", telo nekontrolisano počne da mi drhti zbog njegovih reči. Trinaest...to je broj dece koja su nestala pre dve godine. On zna gde se nalazi moja sestra!

Tiho otvorim vrata kabine kako bih pogledala i shvatila ko je taj čovek. Obrijana glava, velik nos i dugačka brada. Lice mu je prošarano velikim borbama i da upravo nisam shvatila čime se tačno bavi, pomislila bih da vodi težak život. U ovom klubu gde nastupam danonoćno polu gola i u visokim štiklama, dolaze samo opasni ljudi kako bi ugovarali poslove i medjusobno se upoznavali. To je razlog zašto sam baš ovde došla. Veće su šanse nego u bilo kom drugom klubu da saznam nešto, a sada sam to upravo sebi i dokazala.

"Jebe mi se za nju. Neka crkne ako joj se crkava", nervozno je šetao po prostoriji, pa se zaustavio kod čiviluka gde stoje kostimi. Iako mi je okrenut ledjima, mogu da vidim njegovu ruku kako ih dodiruje. Po završetku poziva je telefon vratio nazad u zadnji džep tamnih farmerica, pa izašao iz bekstejdža. Brzinski sam obukla svoju garderobu u kojoj sam i došla, pa otkucala Milici poruku da bude kod kuće kada dodjem.

U silnoj žurbi i pogubljenosti, na izlazu iz zatamljenog kluba, sudarila sam se sa crnokosim momkom koji je uvek pored čoveka koji je telefonirao u našem beksejdžu. Nisam sigurna ko je koga ogorčenije gledao, iako mislim da na toj skali ja prednjačim. Svaku devojku koja se uvija oko šipke gleda prezrivo ili je čak uopšte i ne gleda. Grubo i pomalo gadljivo me je gurnuo od sebe, pa nastavio ka stolu svog šefa. Osetila sam se loše zbog njegovog čina. Da li bi me čak i obični ljudi, koji nisu psihopate kao oni, gledali tim gadljivim pogledom? Svi sude knjizi po koricama, a to je najveća greška koju čovek može da napravi. Ta osuda u njegovim očima...ne prodajem svoje telo zbog novca, već zbog tek započetih života koji zaslužuju novu šansu i nov početak, daleko od čudovišta.

Poguram teška staklena vrata i nadjem se pod Sunčevim zracima koji mi prže kožu. Mislim da ni jedan striptiz klub sem ovog ne radi preko dana. Osećaj posramljenosti zameni ponovna radost što sam saznala jedan tako bitan detalj, pa zbog toga užurbanim korakom podjem ka stanu kako bih podelila radosne vesti sa Milicom. Odavno nisam osetila ovoliku količinu nade kao sada.

Pišite mi mišljenja da znam šta da popravim ❤️