ᴏɴᴇ sᴛᴏʀᴍʏ ɴɪɢʜᴛ

𝘱𝘢𝘳𝘵 20

"Dodji."-Prevrnuo je ocima te ispravio pokrivac na strani gde bi ja trebalo da legnem i trudio se da sakrije smesak zbog cele ove situacije.

Bilo mi je smesno to sto pokusava da se ne nasmesi ali mu se to vidi, pa sam se i ja nasmejala.

"Hvala ti."-Govorila sam zahvalno, trudeci se da ne pokazem previse radost zbog toga, dok sam isla ka krevetu a moj puls se ubrzavao.

Nije mi svejedno sto cu spavati s njim, posebno sada kada nismo u najboljim odnosima.

Nastavio je da gleda u svoj telefon dok sam se ja smestala u njegov krevet.
Okrenula sam mu ledja i htela sam da nastavim da spavam.

Bila sam okrenuta ka prozoru i, iako sam crvsto zmurila, svaki put kada bi sevnulo ja bih to primetila i to me uznemiravalo.
Grmljavina i dalje nije prestajala ali me je i dalje bilo strah, uprkos tome sto je Dzejs pored mene.

"Mozes li, molim te, da ugasis telefon? Ne osecam se sigurno."-Okrenula sam se ka njemu kada je sevnulo najgore do sad i obasjalo celu sobu.

"Aghh."-Ispustao je nezadovoljan uzdah dok je gasio telefon, a zatim ga ostavio pored kreveta.

Lezao je na ledjima i gledao zamisljeno plafon dok sam ja posmatrala njega.
Proslo je par trenutaka a mi nismo ni rec progovorili.
Ne bi bilo cudno da smo zapravo pokusavali da zaspimo.

Njegova kosa je bila neuredno cupava i po koji, dovoljno dugacak, pramen na njegovom licu.
Mrak me nije sprecavao u tome da se zagledam u njegove zamisljene, sanjive oci. Pitam se o cemu li razmislja.

Kada je ponovo jako zagrmelo, trgnulo me iz mojih misli i uplasilo te sam se cimnula i privukla njegovu paznju.

Kada me pogledao, odmah sam sklonila pogled jer sam se postidela. Osetila sam se kao neko malo, plasljivo dete. Nisam se uopste ponosila time ali mogla sam da zakljucim da je to njemu bilo simpaticno.

Kada je poceo da se smeje, naljutila sam se i sutnula ga a on viknuo zbog toga.

"Zasto sve izmedju nas ne moze biti kao na pocetku? Zasto se svadjamo i izbegavamo kada nam je lepo zajedno?"-Odlucila sam da napravim prvi korak i zapocnem tu temu jer nisam vise mogla ovako.

"Ne znam sta da kazem. Kada te vidim s nekim ko nije dobar za tebe, poludim. Imam osecaj da moram da te cuvam sve vreme. Ne znam zasto se ponasam kao kreten, ne mogu to da kontrolisem. Ne razumem nista od ovoga."-Nakon kratke tisine, iako to nisam ocekivala, Dzejs se otvorio i poceo da govori dok me posmatrao svojim prozirnim ocima.

Dok je pricao i tako me posmatrao, budio je neki osecaj u meni koji je nov za mene.

"Zao mi je zbog toga sto su moji roditelji trazili to od tebe i sada se ti osecas odgovornim."-Odbacila sam svoje misli o Dzejsu i ponovo se fokusirala na ovaj razgovor.

"Nije to."-Odmahnuo je glavom i namrstio se te skrenuo pogled. Nisam razumela zbog cega je takav.

"Nego?"-Upitala sam radoznalo, iako sam imala osecaj da ne zelim da znam, morala sam to da cujem.

"Stvarno zelis da znas?"-Ponovo se okrenuo ka meni ali je ovog puta njegova glava dosta blizu mojoj zbog cega se taj osecaj jos vise poremetio.

"Da."-Rekla sam nesigurno dok se moj pogled povremeno spustao na njegove usne koje su izgledale jako mekano.

"Stalo mi je do tebe."-Jedva je to izgovorio i uopste nije bio srecan zbog toga.

"Znam to. Prijatelji smo, to se podrazumeva. Meni je stalo do tebe takodje."-Jako mi je bilo neprijatno zbog cele ove situacije ali sam davala sve od sebe da ne pocrvenim i ne pokazem to.

"Prijatelji ne zele da poljube jedno drugo."-Kada je to obrusio, moje srce se ponovo ubrzalo i bila sam iznenadjena njegovim odgovorom.

"Bila sam pijana. Ljudi rade glupe stvari kada su pijani."-Nisam znala kako da se izvucem iz toga pa sam okrivila alkohol, ali sada sam trezna a ponovo zelim da ga poljubim.

"Znaci ipak se secas?"-Njegov glas, kao i pogled, se promenio i postao je mracniji jer mu se nije svidela cinjenica da sam ga ranije slagala u vezi toga.

"Nisam htela da stvari izmedju nas budu neprijatne. Pokusala sam da se ne secam toga ali ne mogu."-Nisam htela da ga ponovo lazem, nisam ni mogla jer mi njegov pogled to nije dozvoljavao, pa sam iskreno pokusala da objasnim.

"Neprijatne za mene ili tebe?" -Prevrnuo je ocima i ironicno se nasmejao, sto me razbesnelo.

"Za mene. Ti svaku devojku probas da poljubis pa ti nista vise i nije neprijatno."-Rekla sam ljutito i bez razmisljanja ali sam se pokajala kada sam shvatila da zvucim ljubomorno.

"Ma nemoj! Kaze mi devojka koja ima decka narkomana!"-Ocigledno je jako uvredjen te je i on meni uzvratio udarac istom merom.

"Ja bar imam samo jednog!"-Jako me razbesneo jer pokusava da nas uporedi a definitivno to ne moze.
"Gadis mi se."-Rekla sam ljutito, iako to zapravo i nisam mislila, dok sam mlatarala ljutito rukama i pokusala da se okrenem i ponovo mu okrenem ledja.

"Oh, gadim ti se, je l'?"-Glumio je iznenadjenost i menjao boju glasa kada mi je uhvatio ruke i povukao me, sprecivsi me da se okrenem.

"Da."-Rekla sam odlucno dok se on nalasio iznad mene i cinio me nervoznom jer nije sklanjao pogled sa mojih ociju, nije cak ni treptao.

"Je l' to znaci da ne zelis da me poljubis sada?"-Upitno je podigao obrvu i rekao to polako dok je spustao pogled na moje usne.

"Da."-Rekla sam, malo manje odlucno nego ranije, potpuno paralizovana i bez snage, i volje, da se pomerim.

"Ni sada?"-Svoj pogled je sklonio sa mojih usana i sada posvetio mojim ocima koje su takodje drhtale jer se on priblizavao jos vise.

Bio je na milimetar od mene i, iako to nisam smela i nisam htela da priznam, zudela sam za njegovim usnama.

Uvek je imao cudan uticaj na mene. Uglavnom nervozu i neprijatnost, ali sada je sve to, plus jos milion stvari koje ne umem da objasnim.
Ima nesto u njegovom pogledu i ocima sto mi ne da mira.

Mogla sam da se pomerim ali nisam.
Par trenutaka smo se samo gledali i borili sa zeljom da se poljubimo.
Nikada do sad nisam ovoliko zelela da poljubim nekog.
Ne znam sta budi u meni ali osecam da ne valja.

Ne znam ko je prvi odlucio da prekine ovo, ja ili on, ali su se nase usne spojile jako brzo i napokon sam osetila njihovu mekocu.