ᴏɴᴇ sᴛᴏʀᴍʏ ɴɪɢʜᴛ

part 25

"Sta nije u redu s tobom?"-Ja sam pukla vise nego Kris koga je Dzejs napao jer mi je bilo dosta toga da se Dzejs mesa u sve.

"Sta nije u redu s tobom? Tek si ga upoznala."-Sada je svoj besan pogled usmerio ka meni dok sam ja gasila zelju da mu iskopam oci.

"Izvini, molim te. Ako budes hteo posle ovoga da se vidimo, nadji me na instagramu."-Okrenula sam se ka Krisu i zamolila ga da ode jer znam da ne bi bilo dobro kada bi ostao.
Dzejs je besno napao Krisa bez ikakvog razloga, naravno da je to i Krisa iznerviralo.

"Ok."-Nakon par trenutaka ljutog zurenja u Dzejsa, rekao je smireno i otisao.

Bilo mi je drago sto je odlucio da ode i ne uzvrati Dzejsu.

"Muka mi je vise! Ne mogu da izdrzim ovo! Kako se usudjujes?"-Procedila sam ljutito kada sam ga uhvatila za bradu i zarila svoje nokte u njegovu vilicu.

Bila sam toliko ljuta da me nije bilo briga da li cu mu ostaviti neki oziljak.
Rekao je da se vise nece mesati u moj zivot!

Prvi put sam osetila ovoliku ljutnju i vatru kakvu on stalno ima u ocima.
Zelela sam da ga udarim ali mi njegovo lice nije to dozvoljavalo. Ne mogu to da uradim.

"Ulazi u auto."-Rekao je zapovedno nakon par trenutaka tisine i sklonio moju ruku.

"Ne."-Odlucno sam izgovorila i uputila mu ljutit pogled koji je trebalo da mu da do znanja da necu promeniti svoje misljenje.
Da je samo pitao da podjem, a ne naredio, mozda bih i pristala.

"Ok."-To nije bio odgovor koji sam ocekivala te me iznenadio ali kada je prisao i podigao me, nisam vise bila iznenadjena.
Ovo se vec moglo ocekivati.

Nisam se mucila da trazim da me spusti i udaram ga, znam da se to nece desiti.

"Zar mislis da sam kurva? Samo smo se upoznavali, prijateljski. Nije da te se to tice.."-Osim toga sto sam bila ljuta, bila sam i uvredjena jer je pomislio da cu biti s nekim kog sam tek upoznala, te sam odlucila da objasnim to.

"Izasli ste sami."-Udario je, ne tako jako, jednom rukom volan jer nije verovao u moju pricu, ne pogledavsi me.

"Pa sta i da sam htela da budem s njim? To nije tvoja stvar!"-Po ko zna koji put sam izgovarala te reci i bila sam umorna od toga.

"Zasto ne mozes da shvatis da samo brinem? Ne mozes biti s nekim koga si tek upoznala. Sta ako ti uradi nesto? Zasto ne razmisljas?"-I dalje nije skretao pogled sa puta, iako smo vec bili blizu stana, i isfrustrirano je poceo da pametuje.

"Nemas prava da brines za mene vise. Zabranjujem ti to. Preterujes."-Cim je stao, odmah sam izasla iz auta i posla ka stanu dok sam pokusavala da se resim njega i cele ove situacije.

"Ne mozes to da uradis."-Govorio je dok je zurio za mnom da bi me stigo.

"Zasto ne?"-Upitala sam i okrenula se ka njemu, unevsi mu se u facu, kada sam usla unutra a on za mnom.

"Ako ne mogu ja da te imam, ne moze ni bilo ko drugi."-Rekao je ljutito, zurivsi svojim vatrenim ocima u moje i ulivao mi cudnu nervozu.
Kada sam to cula, srce mi je poskocilo.
Duboko unutra sam i zelela to da cujem ali sam znala da ne smem.

Nisam ocekivala takav odgovor ali ne mogu da kazem da mi nije drago sto ga cujem. 
S druge strane, znam da je pogresno.

Bez reci sam posmatrala njegove oci koje su budile onaj cudan osecaj u meni, cekajuci da nesto i uradi povodom toga sto je izgovorio.

Nije nista radio jer je cekao da progovorim i dam mu neki znak.
Nisam znala sta da kazem, ni kako da se osecam povodom toga, ali je na neki nacin bilo slatko to sto je ljubomoran, te sam ja preduzela nesto povodom toga.

Poljubila sam ga snazno, iznenadivsi oboje. To nije bio obican poljubac, vec poljubac pun ceznje, zudnje i strasti.

Dok su nasa srca kucala prebrzo i pretila da izadju svakog trena, poljubac nas je vodio ka njegovoj sobi ponovo.

Dok smo skidali jedno drugom stvari, shvatila sam da ga zelim i da necu vise to da krijem.
Priznajem to i sebi i njemu.
Videcemo kuda ce sve ovo odvesti.

.
.
.

"Dobro jutro sunasce."-Rekla sam svojim jutarnjim glasom i nasmejala se kada je Dzejs poceo da se budi.

I bilo je vreme.
Vec neko vreme ga posmatram i, iako je jako sladak dok spava, htela bih malo paznje.

Ispustio je neki cudan zvuk i promeskoljio se.
Odbijao je da se probudi i otvori oci.

"Dodji."-Rekao je, i dalje ne progledavsi, kada sam uzdahnula smoreno i privukao me u zagrljaj.

Ja i on zagrljeni. Zvuci ludo. Mozda i jeste..ali je fino.
Osecam se ispunjeno.
Kad bih samo mogla da zaustavim vreme u ovom trenutku.

Cutali smo i uzivali, a on me je povremeno snazno zagrlio i skoro slomio moje kosti.

"Sta to radimo?"-Odlucila sam da izgovorim to sto nam je oboma na pameti ali se plasimo da o tome razgovaramo.

"Ne znam. Ne moramo sve da znamo u zivotu. Samo se opusti i zivi u trenutku."-Kada sam se okrenula ka njemu, otvorio je oci ali me nije pogledao.
Gledao je pravo ispred sebe i pogled mu je bio zamisljen.

Koliko god mi njegovo nago telo odvlacilo paznju, zelela sam da pricamo ozbiljno.

"Mozda si u pravu."-Namrstila sam se ali se slozila sa njim.
Ja zelim njega, on zeli mene. Zasto komplikovati?

"Ovo je prvi i poslednji put da cu to cuti."-Rekao je zbunjeno nakon sto mi je i uputio takav pogled zbog toga sto sam rekla.

"Znaci, rizikovacemo?"-Udarila sam ga zbog prethodne reakcije i upitala zabrinuto.

"Ja s tobom vidim samo dobitak, o kakvom riziku pricamo?"-Rekao je to slatko dok me gledao umiljato, a zatim skocio preko mene i poceo da me ljubi.

"Agh! Kakav tajming."-Viknuo je isfrustrirano kada je neko pozvonio na vratima i prekinuo nas.

"Ko li je sad?"-Pocela sam da gundjam i ja jer, pobogu, ko dolazi ovako rano ujutru, nenajavljen?

Ustao je sa mene i u boksericama posao da otvori vrata.
Obukla sam neku njegovu majicu koju sam tu pronasla.
Sigurno nije niko bitan, a majica pokriva sve.

"Sta vi radite ovde?"-Kada sam izasla iz njegove sobe, cula sam kako izbezumljeno govori nekome ali nisam videla kome.

Radoznalost me naterala da podjem i pogledam ali sam ubrzo zazalila zbog te odluke.