Horor priče

11. mlada bez lica

Davne 1763. Bogati grof je pravio venčanje svojoj kćerci Aniki koja je trebala da se uda za tadašnjeg naslednika trona, bila je mlada dobra prelepa sve ono što neko može da zamisli na devojci imala je divnu porodicu i divnu kuću a uskoro i divnim muža
Kada je dan venčanja došao, odigrao se u palati i baš kada su trebali jedno drugom da se zakunu na večnu ljubav otpočeo je požar i bilo je dosta nastradalih ali Anika je u požaru osakatila lice i njen princ se pošto ju je video samoubio, u požaru je izgubila i majku i braću i sestre i oca.... Danas luta praznim hodnicima palate ili makar samo njen duh...

Pričao je ujak svojim sestričinama
Tereza: To je jako tužno
Katarina: Ne verujem u to
Gordana: Slažem se
Ujak: Ou nisu mnogi verovali dok nisu videli svojim očima zato je bitno da nikada ne dolazite u zamak svakog 6 u bilo kom mesecu jer je tada izbio požar, jedino će tada Anika biti milosrdna prema vama
Gordana: Znači svakog 6 u bilo kom mesecu će da nas zarobi ili slično
Ujak: upravo
Katarina: Ma da važi duhovi ne postoje kao i one serijske ubice iz Creppy paste
Ujak: Ne zaluđuj se dete takve priče su zateneljene uglavnom na istinitom događaju a neke priče su i same istinite
Devojke su samo razmenile poglede

Jedne noći kada je njihov ujak radio noćnu smenu a nisu bile kod kuće odlučile su da same odu i da pogledaju da li je ta čuvena legenda istinita
I dalje je bio 5 ali u ponoć je trebalo da bude 6
Tereza: Pa evo nas samo da se vratimo kući pre 6 da nas ne bi gradili
Katarina: Ma da kako ti da se plaše običnog dvorca
Ona i Gordana su počele da guraju vrata kako bi mogle da uđu, sve je unutra bilo prašnjavo polomljeno trulo bube pacovi i manje životinje svuda
Gordana: Odvratno
Katarina: Slažem se
Tereza je prva zakoračila i u jednom brzom krugu su obišle palatu koliko su makar mogle a kada su pošle da se vrate kući vrata su se sama od sebe zakupila i upalile su bateriju na telefonima
Tereza: Šta se dogodilo
Gordana: Ma promaja sigurno
Katarina: Aha baš, kao da promaja od par prozora može da zatvori masovna vrata, ujak i neki njegovi prijatelji valjda pokušavaju da nas nauče lekciju jer nisamo ostale kod kuće kao što smo se dogovorile
Gordana: Bilo je smešno ujače sada nas pusti
Onda su krenuli da se čuju neobični šapatom koji su im bili blizu a opet daleko koji su bili ljuti a opet uplašeni a u jednom trenutku kuonse zastrašujući vrisak i devojke su se suzbije jedna uz drugu
Tereza: to.... Nije moglo da bude glumica
Gordana: Ma hajde zajebite, idemo da nađemo drugi izlaz
I dok su hodale kroz palatu jedan sat koji se nalazio na kuli u dvorištu je zazvonio što je značila da je ponoć i kako su prolazile hodnikom punim prozora na kraju istog su videli siluetu devojke obučenu u Beč belu haljinu sa jako svetlom plavom kosom
Kako su krenule da podignu svoje lampe na telefonima tako ni svetlo krenula da ili treperi ili se skroz isključi
Tereza: Šta ako je to ona
Gordana: Misliš An-
Katarina: Alo nemoj
Tereza: Da ako je nazovemo po imenu biće verovatno svašta
kako su se okrebule da krenu drugim putem opet se pojavila kao da je neko satvionone montažne lutke
Katarina: Bežimo
Krenule su ka pravcu gde je prvi stajala i nastavile su da beže dok nisu došle do balske dvorane gde je već bilo dosta kostura ostatka paljevina i šta sve ne pobegle su do terase ali bilo je previsoko kako bi skočile, kada su zaćutali čuke su zvuke starinskih štikli kako polako dolazi i kada je Anika došla do jednog stoka sa već istrulelim posluženjem prelazila je rukom preko stola i primetile su da joj je koža skroz bela a njeno lice.... Nije ga uopšte bilo
Tada su već krenule da lude i Gordana i Katarina su skočile i upale su u reku, dobra stvar što nije bila brza i što su preživele ali loše je bilo što su ostavile Terezu samu i kako su trčale natrag kući čule su njene vriske kada su se vratile kući objasnile su roditeljima i ujaku šta i kako
Oni su bili ljuti tužni i razočarani... Čak se i dan danas slike Terezin vrisak dok je Anika muči a nekih puta svakog 6 u mesecu se čuje sam Snimim vrisak bola i smrti