Svake godine na istom mestu, i u isto vreme sedim po ceo dan, i gledam u prokleto izdajničko lice.
– Zašto si otišao? Zašto nisi i mene poveo sa sobom?
– Izdajice! Rekao si da ćeš uvek biti pored mene, da ćeš me štititi!
– Proklet da si! Zar me nimalo nisi voleo?
– Naravno da nisi! Da si me voleo ne bi me ostavio, i mislio samo na sebe!
– Znaš pričalo se po gradu, da si najveći ženskaroš u istoriji ženskaroša, da menjaš devojke kao čarape, rekli su da ćeš me ostaviti, ali ja im nisam verovala, a trebala sam.
– Prema meni si bio divan! Niko me nikada nije tako gledao! Sa nekim čudnim pogledom iz kojeg iskaču varnice.
– Nisi bio nešto naručito dobar na rečima, ali si voleo da govoriš kako sam ja tvoj anđeo.
– Čak si mi kupio i ogrlicu sa priveskom anđela.
– Tada si je zakačio, poljubio me u vrat i rekao da je nikada ne skidam. Ja sam te pitala zašto? Ti si mi kroz osmeh odgovorio da ćeš tako uvek biti blizu mene.
– Takođe sam te kroz strah pitala gde ideš? Zar me ostavljaš?
– Nikada! Zagrmeo si tako siguran u sebe.
– I tu si me slagao! Koliko si ti mene zapravo lagao? Izgleda previše, a verovala sam ti! Tako sam ti, prokleto previše verovala!
– Zašto nisi sad ovde pored mene, pa da se mogu svađati sa tobom, a ne sa jebenom slikom na spomeniku?
Ustanem, poljubim spomenik i odem kod jedine svrhe u svom životu.
– Nedostaješ mi – progovorim i pogledam u nebo iz kojeg lije kiše.
------------------------------------------------------------
Zdravo svima! Ovo je moja prva priča, nadam se da će Vam se svideti.♡♡
DU LIEST GERADE
Izdajnik
Romantik- Da li misliš da je dosta za danas? Govori mi moja drugarica i terapeut, koja svakog prokletog dana dolazi da me obilazi. - Evo samo ovo da završim. - Mislim da je stvarno dosta! Koliko puta moram da ti kažem da treba da prestaneš? Ako ga nema viš...
