Izdajnik

17. Deo

- Prva godina na medicinskom fakultetu. Tata je sve finansirao, naravno. Između kuće, fakulteta i knjiga, bilo mi je dosadno, želela sam da zarađujem novac sama - nekoliko sati nakon poletanja krenem da pričam šta me to muči.

- Tražeći posao naišla sam na čuvanje starije žene od šezdeset godina. Pozvala sam, i dogovorila za razgovor uživo sa nekom ženskom osobom. Otišla sam na razgovor, i videla Njega.

- Na prvi pogled bio je predivan. Visok, crne kose, markantan, opak, i čudnih nijanse očiju. Ali kada je progovori, umesto dobar dan, pitao me je: "Zašto mislis da možeš da se brineš o nepokretnoj osobi, kada sam siguran da ne možeš da se brineš ni sama o sebi."

- Tada je moje mišljenje palo u vodu, i zamenilo ga je da je on jedna arogantna guzica.

- Kada sam mu izvadila diplomu o završenoj medicinskoj školi, i praksi koju sam odradila sa decom, pružila sam je bez reči. Tada je pozvao je nekoga i pitao je koliko se još osoba prijavio.

- Očigledno je bio nezadovoljan odgovorom, pošto sam se ja jedina prijavila. Onda se okrenuo i rekao: "Počinješ sutra, sve će ti biti plaćeno i više nego što treba, samo se dobro staraj o njoj. " Klimnula sam mu glavom, i on je izjurio iz kuće.

- Posle nekoliko meseci jedva sam čekala da odem tamo i staram se o njegovoj majci.

- A ona, ona je bila priča za sebe. Mila, draga, živahna kao joj nije ostalo još nekoliko meseci, možda i dani života. Često bismo sedele satima i pričale, u početku On je obilazio ujutru, poljubi u čelo i ode. Onda kada dođe kući, uveče isto tako.

- On i ja nismo razgovarali, ne znam zašto. Jednostavno u njegovoj blizini izgubila bih moć govora. Srce bi počelo ubrzano da kuca i nije se smirivalo sve dok ne ode iz mog videokruga. Obično je on govorio, a ja klimala glavom. Sve do jedne prilike.

- Bio je to jedna obična kišna subota. Ništa naručito, dok nisam naišla na njegovu majku kako gleda njegove slike kada je bio beba. Tada sam shvatila da joj nedostaje.

- Otišla sam do njegove kancelarije u sklopu kuće, i pokucala. Glasno je rekao da je slobodno.

- Ušla sam unutra i rekla mu: "Mislim da trebate više vremena da provodite sa Vašom majkom". Naravno, sve vreme izbegavajući kontakt sa njegovim očima.

- Ustao je sa stolice, obišao sto i stao ispred mene putajući me: "Zašto"?
"Zato što joj nedostajete, Vi ste tak..."
" Ja sam tako šta?" "Hladan"

- Kroz strah sam mu odgovorila. Bojala sam ga se. Tada mi se približio, podignuo mi je bradu rekavši : "Kada razgovaraš sa mnom, gledaj me u oči."

- Podigla sam glavu, i kunem se, tada sam videla nešto najlepše na Zemaljskoj kugli. Njegov osmeh, imao je predivan osmeh.

- Od tada je provodio više vremena sa svojom majkom, više smo pričali i bili smo opušteniji.

- Da nekoliko meseci posle toga dođe i pita me pred svojom majkom da li želim da izađem sa njim. Tako sam se tada postidela.

- Izašla sam sa njim, i počeli smo tek tako da se zabavljamo.

- Uveče bismo nas troje gledali neki film i komentarisali radnju i glumce. Bili smo srećni. Njegiva majka je bila srećna, mnogo.

- Jednog dana posle predavanja na fakultetu, kao i obično došla sam kod njih. Ali u sobi nisam našla nju, već njega. Na podu, pored kreveta, sa rukama u kosi i flašom nekog pića.

- Potrčala sam i pitala šta se desilo? Na šta mi je odgovorio da je gotova i da je nema više.

- Tada me je zagrlio i zamolio da ostanem pored njega. Da ne zna šta treba da radi, i da su je odveli u bolnicu.

- Ostala sam s njim tu noć, i svaku narednu noć sam bila sa njim. Imala sam osećaj da ne mogu da zaspim bez njega. Bez njegovih ruku oko mene, i njegovog poljupca u čelo pred spavanje.

- Ali izdao me je! Obećao mi je da nikada neće otići od mene, ali otišao je. Desila se nesreća kada je trebao da dođe kod mene. I poginuo je. Nije na licu mesta, nego kasnije. Doktori su mi rekli da se predao, nije se borio. Bukvalno su mi rekli da ne želi da ustane, da nema razloga.

- On je bio iz Sicilije, kada je poginuo krenuo je prvo kod mene, pa je imao let za Siciliju. Često je išao tamo. Sada osećam teret što sam ostavila Emu, i što idem u njegov grad.

- Dalje pretpostavljaš šta se desio, saznala sam da sam trudna i zadržala bebu.

- U redu je, ne može ništa loše da se dogodi - teši me Daniel, jer oseća moj strah.

------------------------------------------------------------

Ako Vam se sviđa pritisnite vote ⭐.