Izdajnik

1. Deo

Iris

– Da li misliš da je dosta za danas?
Govori mi moja drugarica i terapeut, koja svakog prokletog dana dolazi da me obilazi.

– Evo samo ovo da završim.

– Mislim da je stvarno dosta! Koliko puta moram da ti kažem da treba da prestaneš? Ako ga nema više, to ne znači da je život prestao!

– Izlazi napolje! Ostavite me svi na miru, ovo je moj život i mogu da ga živim kako ja želim!

– Idem, ali molim te, razmisli prošlo je tri godine pogledaj se u ogledalo sa sve stvarima imaš pedeset kilograma. Samo te ona drži u živom.

Tačno je da je prošlo tri godine, to jest, juče je bilo tri godine od kako ga nema. Smršala sam dvadeset kilograma, tačno. Takođe je tačno da ne bih živela da nema nje, ona me jedino drži živom. Mnogo mi je teško bez njega, kao da nema deo mene. Deo koji je nestao pre skoro dve godine. Dve duge godine bez njega. Pokušala sam da se udaljim od porodice, ali nisam mogla. Ostala sam sa njima u nekim korektnim odnosima. Već od prijatelja sam se skoz udaljila. Prvih tri meseca nisam ni sa kim razgovarala, ležala sam u sobi u Njegovoj majici, koju sam jednom prilikom ukrala od njega. Jedne večeri kada sam pokušavala da odem do toaleta, onesvesila sam se.

FleshBack
.
Kroz maglu čujem neke glasove, otvorim oči i ugledam bele zidove, doktora i moju sestru.

– Kako sam dospela ovde?

Ništa mi nije bilo jasno, pošto ja živim sama u stanu.

– Zvala sam te, ali nisi se javila, pa sam došla i pronašla sam te onesvešćenu. – Govori mi Lana.

Pokušavam da iščupav infuziju, ali mi ne uspeva.

– Gospođice, molim Vam prestanite, Vaše stanje nije nimalo bezopasno. Ne kažem Vam to da bih Vas plašio, ali trebate da primite infuziju do kraja, pošto kako saznajem, danima niste jeli. Rezultati će uskoro biti gotovi, zamolio bih Vas da se strpite.

Melje seronja od doktora do iznemoglosti, a mene i ovako boli glava.

– Molim te, da sačekamo rezultate da budemo mirniji. Tvoj otac je ispred, čeka.

Frknem iznervirano i legnem ponovo na krevet. Zar je morala da pozove i mog oca?

– Samo malo mi nije dobro, vi me vodite kod doktora. Dobro sam. Ne znam zašto ne možemo da idemo sad?

– Prestani da se ponašaš kao dete, sačekaćemo rezultate pa možeš da ideš kući.
.
.
Ulazi medicinska sesta i skida mi braunilu.

– Kada mogu da idem? Gde je doktor?

– Ne mogu Vam na to pitanje odgovoriti, ali sada će doktor da dođe.

Zašto si onda završila školu ako ne možeš da odgovoriš pacijentima na pitanja? Pomislim u sebi.

Ulazi doktor, smešeći se.

Ja sam već na nogama, spremna da napustim ovo odvratno mesto.

– Amin, jesu li gotovi rezultati? Jel mogu da idem kući? Potvrdite samo da sam dobro i to je to. Džaba su me i dovodili.

– Sačekaj aman da doktor nešto kaže.
Pobuni se Lana.

– Mogu Vam potvrditi da ste dobro...

– Rekla sam, hvala Vam doviđenja.
Krenula sam da izađem.

– Gospođice samo momenat, nisam Vam rekao sve. Zamolio bih Vam da sednete.

Iznervirano sednem. Ne mogu više ovde da budem, želim da se ušuškam u krevet i spavam.

– Čestitam Vam u drugom stanju ste, ali trebate da se čuvate i pijete ove vitamine.

Ja: Molim?! Kako? Mislite kao...trudna sam, nosim bebu?

– Da trudni ste. Imate četiri meseci, ne znam kako to niste do sada niste primetili? Preporučiću Vam vitamine, bilo bi dobro da zakažete pregled kod ginekologa.

– Ššš, smiri se sve će biti u redu, nemoj plakati.

Nisam ni primetila da plačem, ne znam da li plačem od sreće ili od tuge. Ne znam da li je ovo dar od Boga ili kazna, ništa ne znam i nemam pojma šta ću dalje da radim.
.
.
End fleshBack