Smirnova

[14]

-" Majko, shvatila sam..."

Izdahnem te usjem u svoju sobu ostavljajuci joj cvijece. Srecna sam zbog Nikolaja... Poljubila sam ga,poljubio je on mene... ne uspjevam da svarim sta se desilo ali osmijeh mi tetura na licu.

-"Ne postoji mogucnost da zaboravim ovo..."

Rekla sam tiho te prisla prozoru kad zacujem parkiranje ispred nase kuce. Njegovo crveno auto iz kog izlaze Filip i on dok nesto pricaju. Cula sam da otvara nocni klub, da ce mi pokrice biti moj tata i Filip tako da se odalji od svega sto vreba kad uplovi u taj svijet. Taj klub je najjaci klub u Rusiji ne pitajte me kako znam i odakle mom ocu u spisku imovine. Posmatrala sam ga i zaklela bih se da je bacio pogled na moj prozor ali vjesto se sakrijem iza tamno plavih zavijesa.

-" Djubre jedno savrseno"

-" Pricas sama sa sobom?"

Lav uleti u sobi na sta se ja trgnem

-" Nepristojno je tako ulaziti u sobu Lave!"
Opominjem ga dok on pocinje da se smije.

-" tata zeli da upozna tvog decka"

-"Izadji klinjo ne izludjuj me"

-" Zvao te je da dodjes..."

-"Dobro"

Kazem bijesno te izadjem iz sobe

-"Zvao si me"

Provirim u njegovu radnu sobu gde su Filip i Nikolaj sedeli i ispijali caj.

-" Udji... Ne desava se svaki dan da mojoj ljepotici salju cvijece."

Usla sam i prisla slobodnoj fotelji te ne gledam u njega koji gleda u mene i ne trepce.

-" Hoces li ga dovesti da ga upoznamo?"

Podignem obrvu.

-" Ne"

Sad je on zbunjen

-"Ne zelim da momak pobjegne od tebe i Kovalova"

Okrenem se ka Filipu koji se smjeska

-" Poznaje nas"

-" Ne poznaje vas toliko da dodje na veceru"

Smireno kazem jer je otac uporan.

-" Katja pa ja moram da ga upoznam bolje."

-" Tata, tek smo poceli da se vidjamo!? Pobogu necu da se udam..."

-"Kako je Filip upoznao Andreu?"

Blago se okrenem prema Nikolaju koji i dalje sjedi mirno u stolicu i gotovo da ne dise.

-"Filip je musko i doveo je devojku koju ne voli...ne zelim da budem on i da dovodim Romana ako 100%nisam sigurna"

Kazem razumno,normalno da ga necu dovesti.

-"Ocigledno nije zaljubljena u njega..."

Nikolaj kaze sa osmijehom

-"Ti se oko toga ne brini Nikolaj."

-"Prva si pocela princezo"

Digao je ruke na sta ja ustanem. Bacim pogled jos jednom pravo u njega i izadjem iz sobe. Kako da budem pored njega da ne poludim? Usla sam u sobu i krenula prepisivati teze za fakultet da bih bar malo sklonila misli sa njega i ludackog ljubljenja sa Nikoljem koji se ponasa kao da se nista nije desilo.

(***)

Gledala sam zvijezde na terasi nase kuce kad osjetim cebence oko sebe te miris kafe koja se stvori u mojim rukama.

-"Prehladices se..."
Njegov glas me vrati u realnost te se okrenem prema njemu koji zauzme stolicu pored mene.

-" Ono danas..."

Zapoceo je

-"Ne treba da te odvoji od Romana, nece saznati od mene."

-"Zasto si me poljubio?"

-"Zasto uvek dodjem kod tebe da bi razgovarali, a onda sve zaboravim.

-"Nikolaj, zasto si me poljubio?"

Uporno pitam

-" To ni malo nije bilo pametno,ali oba puta sam se borio da to ne uradim... Nisam za tebe Katja."

-"Nisi za mene, a ljubis me?"

Kazem ironicno spustajuci kafu na sto.

-"Ponovio bih i ne kajem se. Ti si tako posebna, a ja ne zasluzujem posebno"

-"Gospodin voli manekenke koje su poznate"

-" Ti si princezo ne shvatas za ozbiljno moje rijeci... Nijedna nije lijepa kao ti i nijedna me ne izludjuje tako kako me ti izludjujes..."

-"Ne salis se kad kazes da mislis na mene?"

-"Ne... cak ni kad ispod sebe imam devojku potajno zamisljam da si to ti."

Tiho je rekao dodirujuci moju ruku svojom

-"Zasto nisam?"

Sad ozbiljno pitam dozvoljavajuci da se nasi mali prsti dodiruju.

-" Nemoj da ostavis Romana... on je divan momak"

-"Hocemo li Nikolaj?"

Filipov glas se cuje iz dnevne, a on odvaja svoju ruku od moje

-" Nastavicemo kao da se nista nije desilo..."

-" Ne pitas mene sta zelim?"

I samo tako je otisao.