Strast i pozuda

2.

《S druge strane》

Posmatram pazljivo njen hod,potom kosu koju zabaca iza sebe i osmijeh na licu. Ne odvaja se od svog najboljeg druga i najbolje drugarice.  Kao njena sijenka posmatram je iza ugla i shvatam koliki sam manijak postao jer sam pozeleo od toliko devojaka bas onu najtezu. Njen otac i moj otac su u sukobu vec godinama, ali ja za razliku od nje ne moram slusati nikoga.  Zelim nju mozda iz inata njenom ocu u pocetku, mozda iz zelje da osjetim miris vanile ispod sebe dok izgovara moje ime.

-"Sta dalje?"

Kasperov glas me trgne iz misli u kojim zalutam, vratio sam se u auto i blago protrljao svoju bradu. Stariji sam 7 godina od nje i opet me ta cinjenica ne zaustavlja.

-" Njene roditelje stisnite tako da ona zaista ode da ljetuje sa prijateljima. Ostalo cu ja srediti"

Potapsem vozaca koji krene da vozi

-" Idemo do firme..."

Kratko dam instrukcice znajuci sa me tamo ceka neko ko ce umiriti moju zelju za njom bar na kratko.

-" Ja cu srediti ostalo Kaspere"

Zavrsim recenicu...

-" Naravno gospodine Gromov"

Ostalo je jos samo par mesecu pre nego zaista osjetim njene usne na svojima. Oduvek sam zeleo da imam stvari koje su zabranjene i uzimao sam sve ali nju... Nju sam cekao strpljivo jos od  trena kad sam je sreo u prolazu. I tada, zabacila je svoju kosu  dok je cekala taksi.  Zelene oci i dva pramena koja  padaju preko njenog lica su tako savrseno stajali uz vitku figuru koju skriva iza plavog dugog mantila.

-"Gospodine"

Izadjem iz auta i udjem u firmu pravo do svoje kancelarije, srecem i oca kojeg vjesto izbjegnem dok skrecem u drugi hodnik. Ne mogu danas sa njim da se raspravljam, video sam je posle godinu dana ponovo, shvatio sam da necu moci jos dugo da cekam i zato je najbolje da se drzim dalje od njega.

-" Reci Dariji da dodje"

Prodje pored saltera i zatvaram teska vrata za sobom
Posmatrao sam grad ispred sebe i pitao se kako sam u opste mogao da do sad trpim sebe znajuci da nju zelim...  Istina je, izlazim sa devojkama o kojim slusaju na televiziji. Napumpane i izoperisane uvijek vise gole nego obucene ali  nju sam ugledao... Zabranjeno voce je najsladje, a ja sam strpljivo cekao da sazrene cuvajuci ga samo za sebe.

-" Zvao si me..."

Darijin glas me na tren oraspolozi.

-" Gde ti je vjerenik?"

Pitao sam svlaceci sako sa sebe.

-" Otisao je po neku dokumentaciju..."

Prisla je manekenskim hodom do mene te svoju kosu pokupi u rep. Nisam ni rec rekao, klekla je ispred mojih nogu i spretno otkopca moje pantalone. Zabacio sam glavu pozadi  kada zarezim od zadovoljstva jer se nadjem cijelom duzinom u njenim ustima.

-"Nisam raspolozen za odugovlacenje"

Nestrpljiv za njene igrice hvatam je za kosu i povlacim njenu glavu brzinom koja meni odgovara svakim put sve dublje i dublje pustajuci da suze teku iz njenih ociju. Uziva u tome trazi jos i primice me sebi cak i kada pomislim da ce joj vazduh nestati.

-"Bravo Darija..."

Obrisala je svoja usta prstom, te mi uputi osmijeh...

-"Dosta za danas"

Kazem jer ocigledno ceka  jos...

-"Napet si"

Podignem obrve i posmatram njen hod dok brise  oci maramicama da neko ne primjeti... ipak je ona pred udaju i to za poznatog advokata koji radi za mene.

-" Takodje nisam ni raspolozen za pricu"

Pokazem prstom da ode, te se ustanem i svucem odijelo sa sebe muka mi je vise od svega... samo hocu ljeto i nju  i to je tako blizu, a tako daleka zelja koja traje.
Presvukao sam se  brzinski.

-" Kasperu!"

Proderem se dok on isti tren udje u kancelariju

-"ponesi ovo kuci i reci Lejli da cu vecerati u gradu"

-"odmah gospodine"

Cim izadje vratim se u stolicu i nastavim da razmisljam o njoj. Moj otac je njenog ostavio bez posla taman kad je dokazao da radi protiv zakona. Godinama niko nije smeo da se usudi  i pridje Gromovom ali njen otac je idiot i morao je ostati bez posla jer bi upropastio sve godine truda.  Jos se sjecam i ako sam bio mali kako je kleo sve ruse koji su dosli na balkan, ocigledno nije znao da iza mog oca stoji veca sila od policije.

Sta je mogao jedan policajac da dokaze protiv mog oca lose? 

-"Nikolaj"

Kucanje na vratima me natera da raspolozenje sa levela 100. Izgubim i sravnim sa 0.

-"Udji"

Kazem smireno kad moj otac udje i zauzme mjesto pored mene.

-"Treba li ti nesto?"

-" Danima te nema, a nikako da ti cestitam za osvojeni tender"

Okrenem glavu na drugu stranu  i nastavim gledati u grad koji polako tone u san.

-"Predsednik drzave ce doci sjutra na razgovor, drzi ga dalje od mene"

-"Nikolaj ti si vlasnik"

-" Vladimire drzi dalje od mene to govno! Nemam vremena da se bakcem sa dupetom od majmuna niti sa onom sugavom premijerkom koja ne zna izgovoriti recenicu!"

-" Pokusacu da rijesim to"

-" Ne pokusavaj vec rijesi! Ja nisam ti Vladimire, ja radim i ne mjesam  se sa ljudima od kojih nemam koristi. Poznaju tebe i to im je dovoljno"

Pokupio sam kljuceve sa stola i otisao do svog auta, ne mogu da ga slusam vise.  To sto sam poznati biznismen i mogu da kupim sicom predsjednika drzave ne znaci da moze da mi bude u krugu ljudi koji rade za mene...