Strast i pozuda

8

《 ANJINA PERSKEPTIVA》

Sjedim u restoran hotela i cekam da posluze veceru dok gotovo jedva da signaliziram bilo koga. Cujem da Ema nesto prica, da se Adam tome smije ali ja sve o cemu razmisljam je njegov prst na mojim usnama. Stajala sam kao kip ne zeleci da prekinem taj dodir.  

-"O cemu razmisljas!?"

Adam mi tapne ispred ociju te poskocim  po malo nervozno.

-" Ne radi to Adame"

-" Prekidas njene mastarije..."

Rekla je osmjehivajuci se te mi ocima pocne pokazivati desnu stranu...

-"sta?"

-" Onaj lik,razvijeni iz obezbjedjenja te gleda. Cijelo vrijeme ne skida pogled sa tebe, cak sam cula da se raspituje"

Pogledam u njega te se okrenem prema njoj, kao da ne zna da posle primjerka koji mi je sef ne zelim ni da pogledam drugog. 

-"Idem malo da prosetam, hocete sa mnom?"

-"Ne, mozda on hoce"

Prstom skriveno pokaze na lika koji ne prestaje da me gleda.  Izjurila sam iz hotela i odlucno krenula prema plazi, medjutim nisam izjurila sama.

-" Nisam mogao da ne izadjem za tobom.."

-" Zdravo"

Lazno se nasmijem, mozda da nisam ocarana Nikolajem ovaj covek bi me odusevio.

-"Ja sam Lazar..."

Pruzio je ruku pokazuvajuci svoje blistave zube.

-"Anja" .

Pokusam da sto manje izgledam arogantno, ali ocigledno njemu nije smetalo moje vidno neraspolozenje.

-"  Volis setati pored plaze?"

-" da, prija mi malo samoce i mira..."

-"Smetam li?"

Odmah je zastao, zaista preterujem...

-" Ne, ne... Samo objasnjavam zasto volim setati... Ni ti nijesi odavde?"

Zapocnem razgovor  te krenemo bolje da se upoznavamo. Mogu reci da mi je u glavi Nikolaj i ne shvatam zasto ne mogu da prestanem razmisljati o njemu.  Moj pogledu ka njemu u trenu kad mi kaci donju usnu i zastaje...

《 NIKOLAJEVA PERSPEKTIVA》

-"svakako da ugovor necemo mjenjati, vasa roba je u mom skladistu"

Promrmljam na Italijanskom trudeci se da izgledan zaintresovano za razgovor. Mrzim poslovne vecere i  sve sto je vezano za rad ovo ljeto i ako sam ovisnik o poslu... Pred ocima mi je samo ona i zelja za  njom.

-" Gospodine"

Podignem pogled ka Robertu da ispadnem zaintresovan.

-" Mozda bi povecanje cijene dobro doslo,tender je vas i jos dodatnog novca od skladista svakako da ce odgovarati. Na polju ste da birate i odredjujete sve"

Slegnem ramenima i nasmijem se ovome. Italijani koji brbljaju kao navidani me definitivno nasmiju.

-"  Kad nijesam na polju u kom sve ja odredjujem?"

Pokusam zvucati saljivo dok se moj izraz lica  mijenja kao da sam video duha... Ona, prepoznao bih svuda taj hod ma kokiko odaljen bio setala je sa nekim tipom.

-"nisam hteo da vas uvredim"

Cujem ali ne konstatujem, gledao sam u nju i prste snazno stiskao da ne skocim sa stolice kao manijak. Sta!? Sad cu biti ljubomoran na nekog balavca?

"Kao da do sad nijesi bio"

Moja podsvest mi se vidno sprda dok ja ovde samo sto sve ne porazbijam.

-" Ako je to sve ja bih morao otici"

Kazem spreman da zgromim lika pored nje.

-" Zapravo, hteo sam vas savijet u vezi ovoga"

Pruzao mi je neke ugovore na njemackom dok ja skrecem pogled ka mestu gde je prolazila... Dodjavola i ja i ova poslovna vecera.

-"Treba li vam prevod?"

Odmahnem glavom i ni malo koncentrisan na rijeci koje citam prelistavam papire. Potrajalo je,  morao sam se vise puta vracati da prevedem ugovor sebi jer moj mozak ne radi nakon sto sam je video veceras.

-"  Mislim da bi trebali pristati na ove uslove,djeluje kao da je sve do detalja isplanirano"

-" Ne volimo poslovati  sa Njemcima..."

-"Ali imaju dobru ponudu,trziste ovakvu ne nudi cesto"

Sastanak se oduzio,a ja sam bijesan isao nazad do jahte spreman da je svu polomim...