Toliko se razlikuje od ostalih.
Nije njoj bitno kako ćeš je zvati,
dokle god je zoveš svojom.
Čak joj ni lokacije nisu bitne,
važno joj je da je samo sa tobom.
Da je pobegla od sveta,
od lažnih ljubavi.
Svoju sreću je pronalazila u sitnicama.
Volela je cveće.
Ruže su za nju bile posebna vrsta.
Njih je obožavala.
Vešto se igrala sa rečima,
dela su joj mnogo govorila.
Pored nje nije mogao biti bilo ko.
Ona ili te voli, ili si joj niko.
Nema kod nje sredine,
i ništa nije izmedju.
Sve je jasno.
Previše je borbena u životu.
Naslušala se priča o tome da muškarci ne vole jake žene.
I znala je da to nije tačno.
Jer, žena je žena.
Koliko god da je jaka,
Muškarac je jači pol.
Sa ženama samo treba polako,
nežno i iskreno.
Žena je to,
Pretrpi sve, rizikuje sve za ljubav.
Suprostavila bi se svakom ko bi joj se našao na putu.
Ali, sa voljenim ona je sve ono što drugi ne vide.
Ta ista osoba,
borbena za druge,
pored voljenog je nežna dama.
Jer, šta zna svet o dami, osim da je dama?
