Srešću te opet.
Ponovo ćeš biti najlepša od svih.
Pripremam svoj gard,
Zauzimam stav.
Ne želim da opet potrčim za tobom kao neki klinac.
Ne želim ja, ali srce iskače.
Ono ne laže.
Ono bi potrčalo ka tebi.
Znam da i ti isto priznala ne bi.
Šetam ulicom,
U daljini vidim tebe,
Poznao sam te u tolikoj gužvi.
Rekao sam sebi
Ne budi dete, samo ćeš proći pored nje. Nećeš opet nasesti na istu foru, na tu lepotu.
Polako se bližimo jedno drugom.
Već sam se pripremio da budem hladan,
Glumim da mi je svejedno,
Da sam led ledeni,
A u stvari,
Da poželim,
Mislim da bih mogao ceo grad zapaliti.
Mimoilazimo se,
Taman kada sam pomislio:
Dobro je, uspeo si.
Kad ono,
Zastala si i povikala:
"Hej, pa zar me ne poznaješ, zar tako da prodješ pored bivše ljubavi"
Čim sam ti čuo glas,
Nestao je stav,
Nestao je led,
Sad sam postao isti kao i pre.
Okrenuo sam se i odgovorio:
"Izvini molim te, u žurbi sam i nisam te primetio".
Slagao sam da žurim,
Nisam mogao ponovo da stanem sa tobom.
Nisam želeo.
Znao sam,
Ako ponovo zastanemo i na minut,
I ako me opet dotakneš.
Sve ću zaboraviri.
Opet bih bio ljut,
Ljut na sve,
Tebe, sebe.
Vreme,
Na ljude koji mi nisu ništa krivi.
Na sve bih bio ljut,
Samo ne bih želeo da tebe neko okrivi.
To nikako.
Lako ću dalje.
Sa tobom ili bez tebe,
Život sam nastavio.
Nismo više zajedno,
Ne znam ni da li si bila pogrešan izbor,
Ne znam ni da li je tako trebalo.
Ne znam.
Samo znam,
Drugima nikada ne bih oprostio
Da o tebi nešto ružno kažu.
Nikome ne bih.
A tebi sve opraštam.
Opraštam ti čak i ovaj dan.
I to što i sad' kad' sam te sreo
Opet idem sam.
Al neka,
Bolje i tako nekako,
Nego sa tobom zajedno, al nikako.
Opraštam ti sve.
Samo se pitam,
Da li i ti sebi opraštaš.
Da li se zapitaš,
Po nekad bar,
Zašto si bila takava pre.
Al ne brini,
Neka barem jedno od nas dvoje ostane fer,
Zaboravljam i opraštam ti sve.
