Something about magic

17

Slušajte pesmu sa strane, dok čitate

'Još uvek ne mogu da verujem!'- okrenula sam se prema Harryju dok smo hodali od njegovih kola do kuće.
'A daj, nije bilo toliko strašno'- rekao je kroz smeh, a ja sam mu se pridružila.

*****
.... ' Jer je ovo sada tvoj dom.'- falio je čitav milimetar da njegove rumene, punašne usne dodirnu moje, iako sam to jako želela iz nekog čudnog razloga, nije se desilo. Neko je naglo otvorio vrata, a mi smo se naglo okrenuli prema njima. Okej, ovo je neugodno.
'Ja...ovaj..izvinite'- Anne je proletela sobom, dohvatila naočare i izletela. Osetila sam kako se crvenilo širi mojim licem, brzo sam šakama pokrila lice, barem onoliko koliko sam mogla, pošto su veoma male.
'A nemoj'- svojim većim šakama je sklonio moje. Obraze sam preklila hladnim rukama, u nadi da će toplina sa obraza uskoro nestati.

*****

'Nije bilo strašno, bilo je neprijatno, kako sad da pogledam tvoju mamu u oči ?'- upitala sam ga poluozbiljna, otvarajući vrata.
'Čekaj!'- približio mi se toliko da sam bila zarobljena izmenju vrata i njega, rukama je dodirnuo moje manje i polako vrhovima prstiju išao uz moju ruku, svoje čelo nasloni na moje, dok su njegove prodorno zelene oči gledale ravno u moje plave.
'Još uvek se ništa nije desilo, ali bismo to sada mogli da promenimo.'- osećaj njegovih rumenih, mekanih usana na mojim je neverovatan i ne želim da se prekine.
Moje ruke su se našle oko njegovog vrata, njegove su bile udobno smeštene oko mog struka, što mi je pomagalo da održim ravnotežu, jer sam stajala na prstima.

Moji prvi pravi poljubac. Da sam planirala kakav će biti, ne bi ispao ovako dobar. Odmakla sam se kada mi je ponestalo vazduha.

'Mislim da treba da uđemo'- nisam znala šta bi trebalo da uradim sada pa sam krenula da udjem u kuću, ali njegove snažne ruke su se našle s obe strane moje glave, tako da ne mogu da se pomerim. Pogledala sam zbunjeno u njega, a on je umesto odgovora ostavio kratak poljubac na moj nos i otvorio mi vrata. Osmeh se razvio mojim licem i nije silazio s njega, pogledala sam prema Harryju i videla sam ništa manji osmeh na njegovom licu. U dnevnoj sobi su svi čudno gledali u nas, dok Louis nije progovorio
' Polubili su se! Samo sam čekao ovaj trenutak'- ustao je ,zagrlio Harryja, nešto mu šapnuo i došao do mene. Ruku je prebacio preko mog ramena
'Pa kada ste mislili da nam kažete da ste zajedno?'- šaljivo je upitao
' Nismo zaj...'- nisam uspela da protestujem, jer se Harry ubacio
' Možda bismo vam i rekli da nas nisi odmah napao'- pogledala sam ga jednim od svojih štatijetosadznačilo pogleda, a on se samo nasmejao. Možda bih se i naljutila na njega da nema tako lep osmeh.

Svi su ustali i izgrlili nas, sem Zayna koji nije bio ovde i Alise koja je bila u svojim mislima.

Raspoloženje mi se pokvarilo, bez razloga. Osetila sam i umor, verovatno od slinih filmova koje smo odgledali. Polako sam ustala, pazeći da ne probudim nikoga i izašla na terasu. Kada sam videla da duva vetar pokajala sam se što nisam ponela duks. Osetila sam kako je neko prebacio mekanu tkaninu preko mojih ramena, brzo sam se okrenula da vidim ko je. Zayn.
' Čestitam, čuo sam od ostalih'- kratko je rekao, vadeći cigaretu iz kutije i paleći je upaljačem.
'Hvala, pretpostavljam.'- drugu reč sam izgovorila tiše u nadi da je nije čuo.
'Izgledaš nesrećno'- pogledao me je uvlačeći dim iz cigarete u sebe
'Nisam nesrećna, više zbunjena.'- shvatio je da ne treba više ništa da pita, pa je samo klimnuo glavom.
Skinula sam njegov duks sa sebe i pružila mu ga.
'Hvala ti'
'Zadrži ga'- klimnula sam glavom i ušla unutra dok je on odsutno gledao u šumu, pošto nije bilo kuća u blizini. Slobodno mogu da kažem da žive u Nedođiji.

/HARRY'S POV/

Protrljao sam oči i shvatio da je pored mene na kauču prazno mesto, mesto na kojem bi trebalo da je Alex. Zabrinuo sam se. Zašto je otišla od mene, zašto mi nije rekla? Ustao sam i uputio se ka kuhinji, osetio sam žeđ. Ne za krvlju, već za vodom. Želeo sam vodu. Zaboravio sam kakav je osećaj. Nasuo sam čašu vode i sipao je u usta. Odmah sam je ispljunuo. Ne sećam se da je bila ovako grozna,

'Šta je Harry, više ti se ne sviđa voda?'- Louis je ušao u knuhinju i seo za sto, a ja sam mu se pridružio.
'Ma...'- odmahnuo sam rukom i time mu rekao da nisam raspoložen za njegove šale.
' Šta se dešava između tebe i Alex?'- pogledao sam ga i video da je ozbiljan. One je jedina osoba s kojom mogu da razgovaram o svemu i koja me neće osuđivati ni zbog čega.
'Ne znam. Čudno je, pored nje se osećam dobro, kao da ponovo dišem, kao da sam ponovo živ. Probudila je u meni osećanja koja sam davno sakrio duboko u sebi. Želim je pored sebe zauvek,ali...'- ne mogu da dovršim rečenicu do kraja, ali poznavajući Louisa to nije ni potrebno.
'Ali si svestan da veza između veštice i vampira ne može da uspe?'- klimnuo sam glavom.
'Spreman sam da se žrtvujem zbog toga, samo, samo nisam siguran da je sada pravo vreme za to'- pogledao sam ga i video da ne shvata o čemu pričam.
'Kako to misliš?'-
'Sprema se nešto veliko, ovo je samo zatišje pred buru, osećam to u kostima'- imao sam ozbiljan izraz lica, dovoljno ozbiljan da shvati u kakvoj situaciji se nalazimo.

(Napokon nastavakkkk jejj. STvarno imam previše obaveza oko škole i imala sam sad i takmičenja i nisam imala vremena ni za šta, ali nemam ih više tako da ću imati slobodnog vremena da pišem i da vam postavljam nastavke. Nadam se da vam se svidja, značilo bi mi kada biste u komentarima napisali šta misllite. Ly ♥)