Something about magic

12

                                                     *****

Da li je normalno da ceo dan razmišljaš o poljupcu koji ti čak nije ni prvi.Mislim,možda i mogu da računam kao da mi je prvi,pošto ne želim da se sećam ostalih.Svi 'dečaci' koji su me poljubili su to uradili ili zbog opklade ili da bi me ismejavali.

Da li se ovaj poljubac dogodio samo zbog kamera ili se dogodio zbog nečeg drugog,a kamere su bile samo izgovor?Sama sebi ponekad ličim na zaljubljenu tinejdžerku koja sanjari o njenoj simpatiji.

Polako ustajem sa svog,udobnog,savršenog kreveta i idem do velikog ogledala koji se nalazi na vratima ormara.Sada ovako kada pogledam sebe shvatim da se poljubac definitivno desio samo zbog kamera i da se više nikada neće ponoviti.Mislim,ko bi mene ovakvu poljubio? Mrzim svoje lice,mrzim svoj stomak,mrzim svoje debele butine,mrzim sebe.Zašto ne mogu da budem zgodna i lepa,sve bi bilo lakše,onda bi  neko možda i mogao da me gleda.

Ja sam sad kao neka veštica,to znači da bih mogla ovo da promenim. Još samo kad bih znala gde je knjiga. Hajde Alex,razmišljaj! Dok sam se 'lupala' po glavi videla sam svoju torbu u ćošku. Otrčala sam do nje iako je bila udaljena od mene samo metar ,mada ni ne bih mogla više da trčim. Hvala Bogu pa je knjiga  bila u torbi! Sada mogu da se oprostim od svog ružnog tela,sigurna sam da mi neće nedostajati. Uskoro ću moći da živim kao i svi ostali ljudi,neću morati da se plašim kada se zaljubim u nekoga.

Nikako ne mogu da nađem čini koje su mi potrebne i to me nervira. Nemoguće je da toga nema ovde,ipak je ovo knjiga sa činima.Mora da je ovde negde,moram da se rešim svog tela, ne mogu više da se podnesem,gadim se sama sebi,a kamoli drugima.
Napokon! Evo ih,nadam se da će uspeti.Trebaju mi sveće koje ću da poređam oko sebe,a gde sad njih da nađem, zašto je sve tako komplikovano? Ne smem nikoga da pitam,niko ne sme da sazna za ovo. Ovo mi dođe kao mala liposukcija,ništa bitno za njih,a za mene će to biti kao da sam ponovo rođena, samo lepša. Pretpostavljam da ovde imaju neku ostavu gde drže takve stvari.

Izasša sam iz sobe,sišla sam  u prizemlje i otvorila prva vrata koja sam videla,ali prizor koji sam zatekla me je veoma uzašnuo. Stvarno nisam želela da vidim svoju sestru kako se ljubi sa dečkom na njegovom radnom stolu još uz to je on vampir koji ju je dovukao ovde.Brzinom svetlosti sam zatvorila vrata kako više ne bih gledala taj prizor.Sledeća vrata koja sam otvorila su bila ona koja sam tražila.Ušla sam u prostoriju i uzela par sveća i brzo se vratila u sobu kako me niko ne bi video.

Sve sam pripremila kao što je pisalo i počela sam da ponavljam reči(nekoliko puta):

Plamen i ogledalo nek postanu jedno,
Nek postanem lepa sebi i drugima,
Nek budem lepša i zgodnija od svih,
Sada sam lepa i zgodna.

Sve oko mene se zamaglilo i mogla sam da čujem nečiji glas kako me doziva,ali ne smem da prestanem,neću odustati.Počela sam da osećam promene i tada je sve prestalo.Opet sam sedela u svojoj sobi,ona ista ja.Muške,snažne ruke su me obgrlile u podigle.Nisam bila svesna šta se dešava samo sam beživotno stajala i očajavala,ubrzo sam osetila bol na svom obrazu i ispred sebe videla crvenu,od besa, Annabellu.
'Idiote retardirani,kravo glupa,maloumna kretenko,kako si to mogla da uradiš?Jesi li normalna?Jesi svesna sta si uradila?Pa mogla si da umreš budalo i posle ja treba da te nosim na jebenoj duši.'-Opet mi je lupila šamar,verovatno sam zaslužila.
Bellu su na silu izvukli iz sobe,a ja sam ostala sama sa Zaynom.
 
'Pa dobro da li si ti normalna?Jesi li svesna da si mogla da završiš u bolnici.Nije mi jasno zašto si to pokušala da uuradiš.'-
'Zašto me svi napadate,zašto me ne ostavite na miru?To je moj život i ja ću da radim sa njim šta hoću.' - Hladne suze su počele da se spuštaju niz moje vruće obraze,ponovo.
'Izvini,nisam trebao da vičem.Nemoj molim te da plačeš.Nije mi jasno zašto si to uradila,kada si  jedna od najlepših devojaka koje sam video.' - I sada treba da mu poverujem
'Jebeni kliše.'- to je sve što sam rekla.
'Ne, stvarno to mislim. Nemoj da ti je palo na pamet da ponovo tako nešto pokušaš. Nema potrebe za tim' - tiho mi je šapnuo na uvo, pucnuo pristima, a ja sam polako počela da tonem u čarobni svet snova.

(pa evo ga nastavak nakon par nedelja,znam da sam grozna osoba,alli me jako mrzelo da pišem.Nadam se da još neko čita ovu priču.Love ya <3)