Something about magic

26

Pogledala sam na sat i videla da je vec proslo 13 minuta od onih 15 i brzo obula patike i ubrzanim korakom sam se uputila do dogovorenog mesta. Nekako sad kada sam se malo pokrenula moram priznati da se osecam bolje, koliko god bio naporan trening i koliko god me bolelo dok traje, posle njega se osecam lepo i odmorno kao nikada u zivotu. I kada razmisljam sad o tome ne pada mi tesko da pocnem da vezbam, zapravo se u neku ruku i radujem Poligonu, moglo bi biti zabavno. Od mojih misli me je odvratila cinjenica da sam ja prva stigla do ograde kod koje je trebalo da se nadjemo. Kada sam pogledala na sat videla sam da je proslo 14 minuta i bila sam zacudjena kako sam uopste tako brzo stigla, jeste ograda blizu, ali bas za minut da stugnem, malo mi je cudno. U isti cas cujem buku, odnosno smeh koji dolazi iz pravca kuce, okrecem se ka izvoru zvuka i vidim Anu, Louisa i Zayna, u tom trenutku se malo razocaram jer vidim da Harry nije sa njima, a pomislila sam da se mozda dozvao pameti, ali izgleda da nije. Iako me je njegovo ponasanje povredilo ne zelim sebi da dooustim da razmisljam o tome sve vreme, jer, iskreno, ako je stvarno takav kakav je kada je Alisa tu, onda stvarno ne zelim da se spustam na njegov nivo, vec cu biti bolja osoba i pustiti ga da radi sta hoce i necu dozvoliti sebi da se nerviram zbog toga, jer ocigledno nije vredan moje paznje. Shvatila sam da je vreme za promene, moram da ocvrsnem i da prestanem da placem i da se nerviram oko svake sitnice, jer me to nece dovesti nikuda. Sada to ozbiljno mislim i potrudicu se da to i ostvarim, ne samo zbog situacije sa H, vec i zbog prethodnih desavanja sa Damonom i Liamom, a svakako i zbog predstojeceg Velikog okrsaja, kako ga nazivaju.

Svi su vec sada stajali pored mene i samo smo cekali Zayna da otvori prolaz. On je stajao ispred nas, kao da zeli da nam odrzi govor pre nego sto nam otvori vrata Poligona.
"Samo zelim da kazem, pre nego sto otvorim vrata Poligona da budete spremne na sve. Obracam se samo Alexi i Ani jer zapravo samo njihovu fizicku snagu zelimo da poboljsamo I Nivoom. Stvar je u tome sto nam I Nivoom nije cilj povecanje samo vase fizicke snage, vec i brzinu reagovanja, odnosno refleksa, snalazljivost, spretnost i izdrzljivost. Takodje zelimo da vidimo nacin na koji razmisljate. Louis i ja smo ovde da vam na neki nacin budemo supervizori." Blago nama, samo sam to pomislila i pogled bacila na Anu koja je u istom trenutku pogledala u mene istim pogledom.
Pogledala sam u Zayna i pomno pratila svaki njegov pokret ne bih li naucila neki novi pokret u izvodjenju magije, nesto, bilo sta. Obracala sam paznju na sitnice i videla da pokreti kojim otvara vrata lice na neki nacin na otkljucavanje, desnom rukom je napravio polukrug u pravcu kazaljke na satu, a levom polukrug suprotno od pravca kazaljke na satu, zatim je u suprotnim smerovima obe ruke napravio pun krug i zaustavio ih je, nakon toga razdvoio je ruke kao da otvara klizna vrata i pomeranjem njegovih ruku otvorio se prolaz koji vodi do Poligona. Zayn i Louis su prvo pustili Anu i mene da udjemo, a zatim su i oni. Nas dve smo stajale na hladnom betonu, a njih dvojica su lebdeli iznad nas, nadgledajuci svaki nas porket.
"Jos nesto sam zaboravio da kazem. Na II Nivo mozete preci tek kad savladate I, a to vazi i za sve ostale nivoe, ukoliko savladate II mozete preci na III i tako dalje. Ako ne savladate uspesno I Nivo necete se secati nicega kroz sta ste prosle, da biste ponovo mogle da pokusate da ga savladate, jer koje lud da svaki put osmisljava drugi poligon. Takodje aktivirace se kada to ne budete ocekivale, a to je sad." Kada je to rekao samo sam osetila nesto na svojoj ruci, a kada sam se okrenula i imala sam sta da vidim. Ljudsko telo, koje bezvoljno stoji pored mene sa, kako mi izgleda, nimalo dobrim namerama. U sebi sam osecala energiju koju sam morala izbaciti iz tela, i usmeriti je ka ovom stvorenju, ali nikako nisam uspevala u tome.
"Ovde ne mozete koristiti magiju, morate se svojim rukama, nogama, cime god, braniti, nisam vam to napomenuo" rekao nam je Zayn smeskajuci se. Da li je trenutno ozbiljan? Ja koja se u zivotu ni sa kim nisam tukla da se odbranim bez ikakve pomoci od neke vrste zombija, nisam ni ja sigurna sta su. Izgledala je kao normalna devojka, plava, sitnije gradje, slicne visine kao ja, jedino su joj se razlikovale oci. Bile su potpuno crne, njihova tama kao da me je sve vise obuzimala, sto sam duze gledala u njih. Polako sam pocela da se osecam malaksalo, noge kao da vise nisu mogle da drze moje telo, samo sam se spustila na zemlju, jer nisam mogla vise da izdrzim na nogama. Da sam ostala jos koju sekundu na njima imam osecaj da bi mi se polomila svaka koscica u nogama. Nakon sto sam skrenula pogled sa zimbi devojke, pogledala sam u Anu i videla sam da je i nju napao neki zombi, samo sto je bio musko. Otprilike je njene visine sa izrazito crnom kosom, koja se savrseno uklapala sa ocima koje su bile kao i kod ove devojke. Cak i u ovoj situacili moram priznati da ima prelepu gradlju, svaki misic mu se ocrtavao ispod uske majice koju je nosio.
Iako joj je odbrana dobro isla, u jednom trenutku ju je uhvatio nespretnu i svojom sakom joj stegao vrat. Da bi se odbranila, svojom rukom je sklonila njegovu, koja je bila na njenim vratu, sa takvom lakocom da sam ostala zaprepascena, ali to me nije toliko ni iznenadilo ni sokiralo kao ono sto je sledilo. Njene oci su postale crvene i ocnjaci su joj postali izrazeni, a nakon toga ga je ugrizla. Ugrizla ga je za vrat i to je bilo ono sto me je u ovoj situaciji dokrajcilo.

Sunce mi udara u oci, na silu pokusavam da otvorim oci, ali mi  nije uspelo iz prvog puta. Nakon par trenutaka trenutaka pokusavam opet i nekako uspevam u tome. Kada sam otvorila oci postala sam svesna da se zapravo nalazim u svojoj sobi i nije mi jasno kako, jer znam da smo imali trening. Secam se svega, znam da sam ja prva dosla i uskoro su se i njih troje pojavili, Zayn nam je drzao neko predavanje i otkljucao je vrata Poligona i onda smo usli u I Nivo i onda je Zayn opet nesto pricao i posle toga znam da je nesto bilo, ali ne mogu tacno da se setim sta, koliko god pokusavala posle toga mi je sve crno. Zapravo sto vise razmisljam o tome, manje stvari se secam, sad shvatam da ni ne znam o cemu je Zayn pricao, samo znam da jeste nesto.
Moram da ga pronadjem, on ce sigurno moci da mi objasni sta se desava, samo prvo moram da ustanem iz kreveta. Sto mi tesko pada, jako tesko. Osecam se mnogo umorno, mislim da cu odmoriti jos malo. Sta god da se desava sigurna sam da moze sacekati. To je jedna od mojih mana, u stanju sam da odlazem obaveze, bez obzira na to koliko one bile vazne,  da bih lezala. I to je upravo ono sto radim.

Napokon sam se udostojila da ustanem iz kreveta i potrazim Zayna. Kada sam ustala i pogledala sam da nisam vise u odeci u kojoj sam trenirala, vec sam u obicnoj crnoj trenerci, koja malo visi, i beloj majici na kratke rukave. Laknulo mi je sto ne moram ni da se presvlacim, sto manje obaveza imam, ja sam srecnija.
Cim sam krocila u hodnik cula sam glasne uzdisaje koji su dolazili iz pravca Harryjeve sobe, nesto me je samo preseklo u stomaku i bez razmisljanja sam se uputila ka njegovoj, a ne Zaynovoj sobi. Sada sam zaboravila na sve i na treninge i magiju i na to gde se nalazim, samo sam zelela da saznam sta se desava, mada vec znam i sama, ali ne zelim da verujem u to da bi otisao tako daleko. Sto sam bila bliza njegovoj sobi, uzdisaji su postajali sve glasniji, a ja sam se osecala sve gore. Cinilo mi se kao da je hodnik dugacak nekoliko kilometara, a ne samo par metara. Napokon kada sam bila pred njegovim vratima, zeludac mi se prevrtao i nisam bila sigurna kako cu podneti situaciju, koju cu zateci iz vrata, ali sam morala da vidim svojim ocima. Koliko god ce me povrediti taj prizor, jednostavno moram da vidim. Bez previse razmisljanja sam uhvatila kvaku i vrata sirom otvorila, a osecaj koji sam ocekivala, je zapravo mnogo, mnogo gori, kao i prizor. Harry na krevetu u sedecem polozaju, njegova ledja naslonjena na hladan zid, a Alisa, moja draga sestra, na Harryju bez majice, dok njegove ruke lutaju njenim telom. Nisam mogla da razmisljam ni o cemu drugom sem ovom prizoru i trenutno ne osecam nista sem besa. Ne zanimaju me njihovi glupi izgovori i obecanja, ne zelim ni da ih slusam. Oboje su za mene mrtvi. Pored tolikog besa koji osecam, osecam i ogromnu snagu koja se siri mojim telom i jednim pokreton rukle sklanjam Alisu sa Harryja i krecem ka njoj. Koliko god znala da je ovo sto trenutno radim pogresno, ne mogu da prestanem. Nesto mi u dubini duse govori da nastavim i ne znam zasto, ali odlucujem da poslusam taj glas. Prilazim joj i sav bes usmeravam na nju i nesvesna svog ponasanja svoju ruku stavljam oko njenog vrata i stiskam ga svom svojom snagom.
"Sta radis to, Alexa, prestani! Ugusices je" cujem Harryja koji se sada nalazi iza mene i pokusava da me zaustavi, ali, ne znam kako, drugom svojom rukom uspem da ga paralizujem, jer me sputava. Ne znam kako, ni odakle meni ovolika snaga i moc, ali osecam se odlicno i nimalo se ne osecam lose zbog ovoga sto radim. Ne znam kako su se osecati sutra, ali trenutno me i ne zanima. Samo zelim da ih ubijem. Oboje.
"Alex, stani" njegov glas me vraca u stvarnost i shvatam sta zapravo radim.

Zamalo da ubijem svoju sestru. Boze sta mi se desava?!

(Nakon 1278391097 godina je tu nastavak, necu ni pokusati da napisem ikakav izgovor. Nadam se da vam se svidja nastavak i da cete ostaviti iskren komentar. Ja sam relativno zadovoljna ovim nastavkom, duzi je od prethodnih, skoro duploo! Potrudicu se da ubacujem nastavke makar jednom sedmicno, ali iskreno necu nista da obecam, samo se nadam da vam se svidja i slobod mi recite vase zamerke, kritike, prihvatam sve. Xoxo)