Druga šansa 🔚

13.

LORENA

Život mi je postao prava drama dok sam pokušavala da balansiram između odnosa sa Nejtanom i Rejanom; ali čak i u svom tom haosu konačno sam osećala neki mir u srcu. Nejtan je odličan otac našem sinu i naša viđenja su postajala sve ređa jer sam dopustila da Vilijam provodi dane sam sa njim; a ja sam srećna jer vidim osmeh na licu svoga sina kada god se vrati od oca. Sa druge strane Rejan i ja smo nastavili da se viđamo koliko nam to karijere dopuštaju, još uvek nisam bila u potpunosti sigurna u vezi nas, ali odlučila sam da nam pružim vremena jer nisam imala razlog da išta požurujem.

Osim zbrkanih odnosa u mom životu, tokom prethodnog meseca donela sam odluku da ostanem da živm u SAD-u; jer mi se to činilo kao jedino razumno rešenje. Kada sam dobro razmislila o svemu shvatila sam da me za Monako više ništa ne vezuje, jer ne moram više da se krijem od bilo koga. Konačno sam u potpunosti slobodna i ne živim u strahu da će me bilo ko odvojiti od Vilijama. Nastavila sam da vodim korporaciju u SAD-u i trudim se da što više vremena posvetim Vilijamu, a uz pomoć roditelja koji su uvek u blizini i spremni su da uskoče kada god je potrebno sve je postalo mnogo jednostavnije. Ovo je bilo najbolje i za Vilijama i za mene, jer će on češće moći da bude sa ocem, a ja ću sa druge strane moći da se viđam sa Rejanom.

Pripremala sam papire za sledeći sastanak u vezi izgradnje odmarališta u Monaku koji se približavao, a to je značilo da ću ponovo morati da budem u blizini Nejtana i njegovih advokata. Zbog nekih propusta koje je Nejtan uspeo da pronađe u ugovoru koji sam potpisala, već treći put pregovaramo oko ovog posla. Nisam želela da radim sa njim, ali nisam smela ni dopustiti da ovaj plan propadne jer bi to bio ozbiljan gubitak za moju korporaciju i iz tog razloga pokušavamo da dođemo do kompromisa. 

“Gospođice, agent za nekretnine je zvao i pitao da li Vam odgovara da pogledate stan u četiri.” -Samanta je ušla u moju kancelariju.

Pored svog ubeđivanja od strane mojih roditelja da ostanem da živim u porodičnoj kući  i posla koga je bilo sve više, gotovo da sam i zaboravila da sam ugovorila tog agenta pre oko nedelju dana. Iako sam se zaista zbližila sa roditeljima tokom proteklog perioda, ipak sam želela da nađem stan, jer sam se navikla da živim sama sa sinom.

“Odgovara mi.” -Kratko sam odgovorila.

“Kaškarov je zvao pre nekih pola sata, ali rekla sam mu da ste zauzeti.”

“U redu Samanta, odmah ću ga pozvati.” -Osehnula sam joj se, a ona je izašla ostavljajući me da rešavam jedan po jedan problem.

Ostavila sam papire i uzela telefon, pokušavajući da nađem broj izvršnog direktora iz Rusije. Već nedelju dana sam odlagala put u domovinu, nadala  sam se da će oni sami uspeti da reše problem jer nisam želela da ostavljam Vilijama; ali izgleda da drugog izbora sem odlaska tamo da lično rešim problem ipak neću imati. Ostaje mi samo da se nadam da ću sve to uspeti da rešim za neka tri dana i vratim se nazad. 

Moj sin nikada nije bio veliki ljubitelj letenja, jednostavno nisam želela da ga vodim sa sobom samo iz razloga da bi bio pored mene i da se ja ne bih osećala usamljenom. Njemu će definitivo biti mnogo bolje pored mojih roditelja, nego pored još jedne dadilje u nizu.

Pozvala sam Kaškarova i on mi se odmah javio, ono što sam najviše volela kod tog čoveka bilo je to što je direktan i što se nije trudio da mi gubi vreme pravdajući sebe, pokušavajući da krivicu prebaci na radnike. Sem toga, on je jedan od retkih koji zaista nije imao ništa protiv toga što žena vodi korporaciju i bio je čovek od poverenja.

“Gospođice, gospodin Dejvis i njegovi ljudi su stigli.” -Samanta je ponovo ušla u kancelariju.

Pogledala sam na ručni sat jer mi je vreme zaista proletelo, a ja sam još uvek bila na početku, nemajući ideju kako da rešim situaciju u Rusiji.