Druga šansa 🔚

18.

LORENA

Stojim na krovu bolnice i gledam u grad ispred sebe, pokušavajući da shvatim sve što mi je Nejtan rekao. Šok i neverica su bili previše blagi da bi opisali moje trenutno stanje.

Do ovoga trenutka sam mrzela Nejtana, a sada više nisam znala ni šta da mislim. Bilo mi je žao muškarca koga sam sve ove godine prezirala iz dna duše. Zbog načina na koji sam živela, mislila sam da me ništa više ne može iznenaditi; ali koliko sam se samo prevarila.

Kako mrzeti čoveka koga je rođeni otac pokušao da ubije zbog novca?

Znala sam da je Tristan hladan i proračunat čovek, ali takvi su bili gotovo svi muškarci koje sam poznavala i to me nije ni malo iznenađivalo. Od trenutka kada je Nejtan prvi put ušao sa njim moju porodičnu kuću mogla sam zaključiti da se ne gotive, ali ovo je prevazilazilo svaku granicu zdravog razuma.

Ono što ja nisam znala bilo je to da je moj brak trebao da predstavlja farsu iz koje bi upravo taj čovek izašao kao pobednik. Niko od nas nije imao ideju o dugovima koje je napravio tokom godina, a kamoli o tome da su sve njegove ucene bile iscenirane. 

Nisam imala pojma o tome da mi je svadba otkazana zarad moje sopstvene bezbednosti od tog čoveka. Mislila sam da je Nejtan najodvratniji muškarac, a onda sam saznala da je čitavog života učen da prezire žene jer ga je rođena majka rodila zbog novca. Nisam mogla ni da zamislim koliko je zapravo propatio tokom detinjstva i iskreno sam se pitala kako žena može da bude toliko bezdušna da proda dete koje je raslo u njoj čitavih devet meseci.

Bila sam spremna na dugu raspravu sa njim, a umesto toga sam saznala nešto što je možda bilo najbolje da ne znam. Mislim da je ovo bio prvi put u kome sam u potpunosti otvoreno razgovarala sa Nejtanom i u kome sam jedva suzdržavala suze da ne poteknu. Nisam skidala pogled sa njegovih zelenih očiju, tražeći bilo kakvu naznaku da me je lagao, ali nisam je pronašla. Ona tama i bol koji su ispunili njegove oči koje su neodoljivo podsećale na one koje ima i naš sin nisu nikako mogle biti iscenirane.

Sve što sam ja videla ispred sebe bio je slomljen muškarac koji je izgradio masku nedostižnog. 

“Lorena…” -Čula sam Nejtanov glas iza sebe, ali se nisam okretala jer nisam znala šta bih trebala da kažem. Kada sam čula da su otac i polubrat pokušali da ga eliminišu zbog novca, izašla sam pod izgovorom da moram da proverim Vilijama.

“Znam da nisi očekivala ovo da čuješ i razumeću ukoliko želiš da odvedeš naše dete daleko od mene, ali daj mi par dana da sredim ovu situaciju… Nisam želeo da Vilijama i tebe uvučem u ovo.”

Okrenula sam se i videla da se zaustavio na par koraka od mene, bela košulja mu je bila otkopčana, a kosa razbarušena i ovoga puta me je pogled na te zavoje još više boleo. 

“Neću dete odvesti zbog toga od tebe, ali reši to da se ja ne bih umešala. Vilijam i ja se vraćamo u moj stan, a tebi dajem dve nedelje da to središ.”

“Ne mogu to dozvoliti, Tristan ne zna za granice; a da bih bio miran vas dvoje morate biti ili kod tvojih roditelja ili kod mene. Već sam se uverio u nesposobnost tvog obezbeđenja.”

“Nejtane, ja neću biti neko ko će se kriti u kući. Moji roditelji putuju u Rusiju na odmor i ja ne planiram to da im pokvarim."-Nisam želela ni da pominjem činjenicu šta bi se dogodilo ukoliko bi moj otac saznao da smo Vilijam i ja u bilo kakvoj opasnosti.

“Onda provedite dve nedelje kod mene u kući, jer ću jedino na taj način znati da ste sigurni. Moje obezbeđenje će neprestalno biti uz vas, a ti se možeš vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima.”

“Zašto misliš da bih prihvatila tvoju ponudu?”

“Lorena, ovo nije bila ponuda. Ili ćete biti kod mene ili ću ja obavestiti Alekseja o trenutnoj situaciji. Nema potrebe za tvojom nadmenošću i inatom, jer sam do sada i sam mogao shvatiti da ti je bezbednost našeg sina na prvom mestu.”