Druga šansa 🔚

25.

NEJTAN

Lorena i ja smo konačno donekle uspostavili odnos koji smo nekada imali, ali pred nama je još uvek dug put. Lorena je postala otvorenija prema meni i naš odnos se više ne svodi samo na telesno zadovoljstvo, ali da bih je potpuno povratio doneo sam odluku da ovoga puta sve učinim onako kako je trebalo pre nekoliko godina.

Ovoga puta sam od Alekseja tražio njenu ruku, jer je on ipak muškarac stare škole. Ne mogu reći da je bio srećan mojim pitanjem, ali makar me nije izbacio iz kuće. Rekao mi je da je njegova ćerka samostalna žena i da se on neće mešati u njenu odluku, čak se ni ne trudeći da prikrije svoju netrpeljivost prema meni.

Počeo je da mi predaje poslove o kojima Lorena ne zna ništa, ali čak ni to nije moglo proći bez par ucena i pretnji. On me nikada neće ceniti, ali meni to i nije bitno. Nas dvojica ćemo biti trpeljivi jedan prema drugome zbog Lorene i Vilijama, ali to je naš maksimum.

"Gospodine, gospođica Aleksandra je na trećoj liniji." -Sekretarica je uz kucanje ušla u moju kancelariju.

"U redu, ne želim da me bilo ko uznemirava u narednih pola sata. Slobodna si."

"Kako želite." -Rekla je ostavljajući me da obavim poziv kome se ni malo nisam radovao.

Ja nisam romantičan čovek, niti ću to ikada biti; ali svestan sam da se iza Lorenine maske hladne žene još uvek krije devojka koja mašta o romantičnoj prosidbi i ja ću joj to pružiti. Možda nisam znao da pripremim sve za prosidbu, ali sam zato unajmio ženu koja je najbolja za to.

Aleksandra Ivanova je žena koja se naročito istakla u organizaciji venčanja kod mog poslovnog partnera i zbog toga sam je izabrao. Mene cvetni aranžmani, mirisne sveće, muzika i mnoge druge besmislice definitivno nisu interesovali, ali moju buduću ženu jesu. Izabrao sam verenički prsten i mislim da je to bilo dovoljno.

Lorena i ja smo jutros doputovali u Monako da bismo sve pripremili oko otvaranja hotela koje je sledeće nedelje, a ja planiram da iskoristim priliku i večeras je zaprosim.

Nije bilo teško držati ovo u tajnosti, jer mi se ona činila izgubljenom celog jutra. Nisam tome pridavao veliku pažnju, jer mislim da je samo uhvatila trema zbog prvog velikog projekta. Želela je da sve bude besprekorno i neprestalno je sve proveravala, iako za time nije bilo potrebe.

Čujem kucanje na vratima u trenutku kada završim poziv i vidim Rejmona kako ulazi u moju kancelariju.

"Da li si ga nabavio?" -Verenički prsten koji sam poručio je kasnio i morao sam pritisnuti zlatara da požuri.

"Jesam, sve je onako kako si tražio." -Rejmon ne uspeva da zadrži smeh dok mi pruža ukrasni kutiju, a ja ga prostrelim pogledom.

"Ne mogu verovati da sam ti pre manje od godinu dana skoro svakodnevno u sobu dovodio drugu ženu, bio si oštri protivnik vezivanja za jednu; a pogledaj te sada. Izgubio si glavu za jednom Ruskinjom..."

Da mi je ovo bilo ko drugi rekao do sada bi već uveliko dobio otkaz, ali Rejmon mi je pre svega bio prijatelj. Šta sam i mogao da kažem, kada je on u potpunosti u pravu?

"Vratiću ti ovo kada ti za par godina jedna pomuti pamet, jer ćeš tek tada shvatiti moje postupke."

"To se meni neće desiti, jer ja ipak imam čvršće stavove od tebe."

"To sam i ja mislio, ali pogledaj me sada."

"Postao si previše mek zbog nje."

"Idi i obrati posebnu pažnju na ljubomorne bivše u narednom periodu, kada objavimo veridbu neka od njih će verovatno pokušati nešto da uradi; a Lorena za to ne sme znati."