Ogoljena

Previše glatko

Vrtim olovku u ruci dok slušam Maksa. Trenutno smo na poslovnom sastanku, moj prvi sastanak u ovoj firmi iz drugog pokušaja. Trudim se da pratim zaista ali zaglavila sam sinoć sa njim u restoranu četiri sata, četiri. Ne sećam se kada mi je poslednji put bilo tako prijatno u muškom društvu, ne računajući komiranog njega.

Nakon sastanka upoznala sam sve, naravno nisu mi se svi dopali ali Kali moja kolegenica i Marieta, arhitekta bile su jako ljubazne prema meni, tako vedre za razliku od ozbiljnih ljudi odavde.

- Tvoj prvi projekat – Klara mi daje fasciklu

- Hvala.

- Kako je bilo na sastanku?

- Ozbiljno.

- Ovde su svi manje-više ozbiljni. Kako glava? – gleda me zabrinuto.

- Odlično, nemam bolove.

- Sama ću uređivati... – otvorim fasciklu.

- Celu zgradu? – ne verujem.

- Da, stanovi i poslovni prostor.

- Vau – ovo je veliki projekat.

- Sa kim idem na teren?

- Piše ti na poslednjoj strani.

Okrenem poslednju stranu i tamo stoji samo jedno ime.

- Maks Stil.

- Zaista? Vau, lični obilazak a?

- Izgleda, da li on često radi sa enterijeristima? – pitam je.

- Ne, od samo gleda završnu fazu.

- Ok – šta da mislim o ovome?

- Jesi li sigurna da se niste ranije sreli?

Zapravo jesmo ali koja vajda kada se on ne seća toga.

- Da, sigurna sam. Možda ga zanima kako radim, ipak sam nova.

- Hm, vidimo se kasnije.

- Vidimo se Klara.

. . .

- Spremna? – Maks upada u moju kancelariju a ja sva izgubljena.

- Ovaj... da naravno – sakupim stvari i krenem.

- Uzbuđena? – pita me.

- Da – nasmešim se i osetim kako mi telefon vibrira.

- Izvini – izvučem telefon. Barni. Ignorišem ga.

- Slobodno se javi.

- Ne želim.

- Zašto?

- To je moj bivši šef – namrštim se.

- Imaš neki problem sa njim?

- Da.. ne... ne želim da te opterećujem.

- Renata – zaustavlja lift i iznenadi me.

- Da li imaš problema sa bivšim šefom?

- Rekao mi je da će me tužiti jer sam dala otkaz, nisam ga unapred obavestila – priznam.

- Znači tako?

- Da.

- Ne brini moj advokat će rešiti to.

- Ne želim da te maltretiram to zaista...

- Ti radiš za moju firmu, mi smo ti ponudili posao i mi ćemo rešiti problem.

- Ali...

Krenuo je ka meni i prestala sam da razmišljam.

- Ovo se ne dešava prvi put već imamo iskustva.

- U redu – promucam i vratim se malo unazad.

Maks pokreće lift i izdahnem vazduh. Štra je dođavola ovo bilo?

. . .

Maks, ja i još dve žene prolazimo kroz sve prostorije. Rita beleži sve što ja kažem a Simona govori o finansijama. Čudno je, Maks mi deluje opuštenije kada je sa mnom, ali ovo je poslovan on, naravno da je drugačiji. Da li bi trebalo da mu kažem? Ma ne, samo ću ga dodatno zbuniti.

Nakon što smo završili sa poslom Maks me je odveo na ručak i bilo je prijatno. Uživam u njegovom društvu, smejem se, opuštena sam, imamo slična interesovanja... ne znam kako to da objasnim sebi ali on je savršen.

. . .

Kao po navici prepričala sam ocu svoj dan, bila sam puna utisaka i entuzijastično sam krenula kući.

- Mici – pozovem svoju lenju mačku, čekala me je na ulazu, spavala je.

- Mici! – dodirnem je i zaledim se.

- Isuse!

- Renata jesi li dobro?

Okrenem se ka Miltonu, mom komšiji.

- Ja.. mislim da je... poveri moju mačku molim te – zamolim ga.

Milton je proverio i saopštio mi da je mrtva, zatim mi je dodao dva pisma koja su bila pored nje.

- Žao mi je Renata.

- Ali ne razumem.

- Uđi unutra ja ću se pobrinuti za mačku.

- Ja ovaj...

- Renata.

- Hvala ti Miltone – obično ne iskorišćavam Miltona jer znam da mu se dopadam ali trenutno sam bila šokirana.

Prvo pismo je bila tužba. Moj bivši šef Barni me je tužio i traži ogromnu odštetu od mene a drugo pismo je bilo obično pismo. Nezahvalna kučko. Pretpostavila sam od koga je jer sam samo jednu osobu naljutila u svom životu, bivšeg šefa. Da li je on ubio moju mačku?

Srušim se u fotelju i uhvatim za glavu.

. . .

Obavestila sam Klaru da ću zakasniti na posao, morala sam da se pojavim na sudu.

Bila sam zgrožena tvrdnjama mog bivšeg šefa koji je besramno lagao o tome koliko je ulagao u mene i kako sam se ponela neprofesionalno, tražio je i ogromnu odštetu koju ja nikako nisam mogla da platim i on je to znao.

Bednik. Radila sam kao crnac za njega i to za minimalac, bila sam u škripcu i sa troškovima nisam imala drugog rešenja ali potpisala sam ugovor. Šta ću da radim?

- Ti si neviđeno đubre – napala sam ga u hodniku.

- Renata - nakezio se.

- Odlično znaš da ne mogu platiti odštetu koju tražiš.

- To nije moj problem.

- Kako možeš biti toliko zao? Ja sam ti proširila posao, zaradila sam ti milione.

- Tačno, evo da vidiš kako nisam loš dozvoliću ti da se vratiš u moju firmu, zauzvrat ću povući tužbu.

- Imam odličan posao i mnogo bolje plaćen.

- Ja sam ti pružio šansu kada niko nije želeo, naučio sam te svemu što znaš.

- To nije...

- I sad misliš da odeš? Naravno ukoliko platiš odštetu.

- Ljigavcu.

- Ovaj ljigavac ti daje jedan dan da razmisliš – okrenuo se i otišao sa svojim advokatom.

Šta ću da radim? Moram da plaćam troškove lečenja za oca, ne mogu sebi dozvoliti da ostanem bez posla, ne mogu. Nadam se da će Maks imati više razumevanja.