Ogoljena

Cimer sa namerama

Nikad nisam imala cimera, osim moga oca ali on je bio tata a Maks je... seksi cimer sa namerama, a znam tačno i kojim. Ustao je pre mene, skuvao nam kafu i spremio doručak, doduše napravio je sendviče ali važna je namera.

- Hvala ti ali rano je za mene, retko doručkujem.

- Kako to misliš? - zbunjen je.

- Ne mogu da jedem ujutru, kafa mi je sasvim dovoljna.

- To nije zdravo.

- Moj stomak još uvek spava. Kako si spavao?

- Lepo.

- Hoćemo li danas u kupovinu? – pitam ga.

- Naravno. Šta kupujemo?

- Nameštaj za tvoju kuću – zar je zaboravio.

- Zapravo, sad sam se setio, ne mogu danas, raspored mi je pun, osim toga i ti imaš puno posta sa Leonovim projektom.

- Aha... do šest, nakon toga sam slobodna.

- Nisam ni doručkovao a ti već želiš da me izbaciš iz kuće.

- Možeš ostati koliko god želiš ali kada si već kupio kuću treba da je opremiš, to je lepa kuća.

- O... pa u tom slučaju možemo da idemo u kupovinu.

- Manipulatoru – nasmešim se i uzmem kafu.

- Snađi se pa živi draga, snaži se pa živi.

. . .

- Ćao Klara – nasmešim joj se.

- Hej, imaš gosta – kaže mi oprezno.

- Gosta?

- Emilija te čeka unutra.

- O! Kad je stigla?

- Pre pet minuta, i Lukas je bio ovde.

- Danas sam popularna.

- Jesi.

- Ok, vidi šta imam za danas pa mi pošalji.

- Hoću.

Uđem unutra i zateknem Emiliju.

- Dobro jutro – nasmešila mi se prvi put od kako je poznajem.

- Ćao Emilija. Odkud ti?

Prišla mi je bez reči i samo me zagrlila.

- Ok! – ovo je čudno.

- Hvala ti – rekla je iskreno.

- Na čemu?

- Što si me ubedila da razrešim situaciju sa bratom.

- Nema na čemu, drago mi što ste sve razjasnili – kažem iskreno.

- I meni. Jesi li slobodna danas za ručak?

- Ovaj...

- Želela bih bolje da upoznam devojku svog brata – kaže oduševljeno.

- Već sam se dogovorila sa Maksom ali možeš sa nama.

- Sigurno? Ne želim da se namećem.

- Ti si porodica a porodica je važna.

- Tako je, ja sam porodica.