Ogoljena

Samo jedan osmeh

Puno volim svoj posao, u poslednjih godinu dana sam postala najbolji enterijerista koji radi za ovu firmu i jako sam ponosna na to, uz tu privilegiju idu i određene dužnosti, moram da prisustvujem sastancima, što je i današnji slučaj. Emilija i Lukas su zakazali sastanak. Tokom godina zaposleni su se izmenjali, neke je dovela Emilija, neke Lukas, tako da oni čine kao dva tabora, ja i još desetak zaposlenih smo ovde pre Lukasa i Emilije tako da nismo morali da biramo strane ali potajno sam na Lukasovu, što se tiče ostalih tu se vodi neka tiha borba. Nova je Sijena, nju jako volim, tu je i Grejs, Robert, Maršal... tu je puno lica ali politika u firmi je nezdrava jer je ovo jedna firma a ne dve. Možda će pokušati da reše problem ali njih dvoje su kao pas i mačka.

Naravno svi smo tu i čekamo gospodu. Prva ulazi Emilija, pozdravlja nas.

- Pa gde jer Lukas? – pita nas.

- Ovde sam – Lukas ulazi za njom.

- Nadam se da ćeš biti brza jer imam obaveze – Lukas je namršten.

- Ja? Ti si sazvao sastanak – stavila je ruke na bokove.

- Ja? - Lukas se iščuđuje.

Odjednom nastaje buka oko toga ko je sazvao sastanak, tu buku prekida Marta, starija sekretarija koja je radila za Maksovog oca, potom za Maksa a onda je prestala da radi kad i Maks. Lupnula je nekoliko puta olovkom u vrata i svi su se okrenuli ka njoj.

- Hvala Marta – ugledam Maksa koji se nasmešio Marti pa onda spustio ruku na njeno rame.

- Nema na čemu – nasmešila mu se.

- Ja sam sazvao sastanak – kaže Maks pa otkopčava dugme na sakou.

Izvukao je stolicu koja se nalazi u čelo, seo je i spustio lap top.

Vau! Maks Stil je ovde. Moram priznati da mi izgleda nekako muževnije, crte lica su mu izraženije, kosa duža, ima koju boru višak i definitvno je ozbiljniji. Čekaj malo... On je ovde?

- Emilija, Lukase, sedite – pogledao je prvo u njih dvoje. Seli su jedan pored drugog.

Izvukao je stolicu za Martu koja je otvorila njegov lap top.

- Sa nekima se znam a sa nekima ne – konačno je podigao pogled ka nama dvadesetak koji smo u sali.

- Za oni koji me ne poznaju ja sam Maks Stil a ovo je moja sekretarica Marta – kaže kratko. Nasmešim se jer sam čula priče da je veoma gotivio Martu, osim toga, nekako je slatko da mu je sekretarica starija žena a ne neka devojka od dvadeset i pet čiji je san seksi boss.

Lutao je pogledom dok se nije zaustavio na mom osmehu. Zašto se ovoliko smejem?

- Ćao – nasmešio mi se i nisam mogla da mu ne uzvratim.

- Ćao.

Čudno je jer je tišina u sali za sastanke ali meni je lepo.

- Izgledaš prelepo – uputio mi je kompliment i odmah mi je postalo neprijatno. Pobogu svi gledaju u nas. Ko bi rekao da su prošle tri godine.

- Sastanak – podsetim ga i on se uozbilji.

- Da. Marta izvoli – dao je reč Marti i navalio se u stolicu a onda je samo gledao u mene. Pobogu osećala sam se ogoljeno.

. . .

Nakon što je Marta pročitala neki pravilnik, iznela neke kritične tačke i naravno obavestila nas da će gospodin Stil razgovarati sa svima ponaosob, sastanak je bio gotov ali ne i za Emiliju i Lukasa.