My badboy

48.

Nakon ručka Ana je otišla da legne a Uroš i ja smo gledali film. U toku filma Uroš krene da me ljubi.
J: Budalo gledam film
U: mm dosadan je
J: Meni se sviđa
U: Molim te
J: Šta me moliš?
U: Da radimo nešto
J: Šta
U: Znam idemo da igramo košarku
Povuče me i odemo iza kuće da igramo košarku.
J: Ali ne znaam
U: Znaš samo nećeš
Napravi tužnu facu
J: Dobroo mogu da pokušam
U: Jess znao sam
J: Manipulatoru
U: Šta sam ja kriv što ne možeš da mi odoliš?
J: Ughhh ajde kreni
Bacim mu loptu i krenemo da igramo. Ako se to uopšte može nazvati igrom.
Posle nekog vremena umorim se i sednem. Uroš me pogleda
J: Crkla sam ne mogu više
U: I to ti je kondicija e moja Emilija
J: Rekla sam ti da me ne zoveš tako
U: A šta ako neću Emilija?
Kaže držeći loptu u ruci. Brzo ustanem izbijem mu loptu i dam koš.
J: onda si gubitnik
Krenem unutra da pijem vode ali me Uroš zgrabi od pozadi.
U: Šta sam jaa?
Podigne me i krene da me vrti. Počnem da se smejem i za mnom i on
J: Gubitnik spustii meee
U: Šta sam nisam te dobro čuo?
Pošto je nastavio da me vrti odustanem
J: Najbolji dečko na svetu
U: Tako sam i mislio
Spusti me i krenemo da se smejemo kada se uspravim da bih udahnula vidim Anu na prozoru njene sobe kako se smeška i gleda nas.
J: Kretenu probudio si mamu
U: Jaa? Ne znam ko je ovde vrištao
Pogleda i on na prozor. Ana nam namigne i nestane sa prozora.
J: Kretenu
U: Ko je kreteen?
Pobegnem od njega i udjem unutra. Kada udjem vidim Anu u kuhinji.
A: Sedi.
Sednem dok on nešto sprema
A: Znaš nikad ga nisam videla ovoliko srećnog. Hvala ti.
Kaže tužnim glasom i kada je pogledam vidim da joj idu suze.
J: Nemate na čemu da mi se zahvaljujete. I on mene čini srećnom koliko i ja njega.
Ustanem i zagrlim je
A: To se deco zove ljubav. I prekini da mi persiraš.
J: Ne znam šta je ali ne planiram to da pokvarim.
Nasmejem se i ona me pusti iz zagrljaja.
Vidim da sprema nešto.
J: Jel ti treba pomoć?
A: Ako želiš
Operem ruke i okrenem se ka njoj
J: I šta spremamo?
A: Uroševe omiljene kolače
J: Okej za šta ti treba pomoć
Posle par sekundi kad mi ne odgovori okrenem se da je pogledam a ona stoji u šoku
J: Šta je bilo?
A: Pa ostale devojke sa kojima je bio.. Ni jedna se ne bi približila kuhinji samo sam začudjena..
J: Ne bojim se ja malo posla pogotovo što volim da kuvam
Uroš uđe i vidi nas
U: Vidi domaćice
J: Bolje operi sudove da pomogneš mami nego što tu pametuješ
U: Još i naređuje uuu
Krene da opere sudove
A: Još te i sluša šta se dešava ovo nije moj Uroš da nema temperaturu
U: Mama nemoj da te zavara to što je mala ne znači da nije opasna
J: Pokazaće ti mala ako ne kreneš da pereš te sudove
A: Ema šta misliš da se useliš kod nas
Kaže zadivljenim glasom
U: A-a neće mi se ta useliti bar ne dok ne završim školovanje. Da postanem papučar nakon svih ovih godina ne može.
J: Dragi već jesi papučar
U: Opaa počeli smo i sa nadimcima
A: dostaa prepiranja ajde jedno na jedan kraj kuhinje drugo na drugi!
Dok je ona pravila smesu za kolace ja sam pravila preliv. Vidim Uroša kako ostavlja sudove i uzima telefon.
J: Da se nisi usudio!
U: Šta?
J: Nema telefona dok ne opereš sudove
U: Samo sam hteo da pustim muziku
J: Dobro onda
Pusti muziku i pogleda u Anu. Ana kad čuje pesmu osmehne se. Uroš je zagrli od pozadi.
U: Mama znaš nismo dugo plesali.
Uhvati je za ruku i povuče je da igraju dok ih ja gledam sa osmehom.
A: Uroše šta ti je nisam ja više mlada i ti nisi više tako mali.
U: Baš me briga zabavljamo se ajde igraaj!
Kaže nadglašavajući se sa muzikom. Ja se povučem u stranu ne želeći da im upropastim momenat.
U: A gde ćeš ti?
J: Nigde pravim vam prostor
U: Ma dolazi vamo
Povuče i mene za ruku tako da jednom rukom drži Anu jednom mene. Posle nekih 5 minuta kada pesma prodje Ana se skloni.
A: Deco ja ne mogu vise, ja sam se umorila hahaha samo vi nastavite.
Kaže i vrati se kolačima. Krenem i ja ali me Uroš povuče.
U: A-a još jedan ples.
Krene neka sporija pesma i on me privuče. Posle par minuta iako je mn izgledalo kao par sati pesma se završi.
J: Sad ozbiljno došli smo da pomognemo Ani, ne da se sprdamo ajde, na posao. Kažem i udarim ga po dupetu na šta oboje krenemo da se smejemo.
A: Verujte mi deco pomogli ste više nego što mislite
Kaže uz osmeh. Nakon toga Uroš i ja se vratimo na posao.

Nakon nekog vremena ja završim s mojim delom i nastavim da pomažem Ani sa njenim.
U: Niste mi ni rekle šta pravite?
Pogledam ga i vidim da je završio sa sudovima.
J: Znaš kad si dobar onda dobiješ i nagradu
U: Šta sam ja ovde kuče?
Stane iza mene da pogleda preko mog ramena
J: Znači ne želiš svoj omiljeni kolač?
A: Ne treba poješćemo ga ti i ja Ema.
U: Nisam to rekaoo. Znate šta mislim da treba da se slikamo
J: Ana ako se slažeš zašto da ne?
A: Ajde samo molim vas bez instagrama, fejsa i ostalog.
U: Nisam ni planirao ovo je samo za nas kao uspomena.
A: Ma šta se njemu dešava jesi ti sigurno dobro?
U: Odlično sam mama nikad polje poljubi je u obraz.
Dok Ana i ja završavamo kolače ja dam Urošu šerpu od čokoladnog preliva da stavi da se pere ali on odluči da će ipak da je oliže kao malo dete.
U: Em dođi imaš nešto tu.
Priđem da skloni ali ubrzo osetim njegov prst sa čokoladom na mom nosu
J: Urošee
U: Hahahahah bilo je jače od mene.
Ana nas pogleda.
A: stvarno si mangup
U: Nisam ja kriv. Jao mama i ti imaš tu nešto.
Priđe joj i ona ga pogleda, ali on uradi opet isto.
Sad se Uroš i ja smejemo zatim počne i Ana.
U: okejj vreme je za slikuu.
Uzme telefon i slikamo se par puta. Nakon što su kolači gotovi odemo u dnevnu da ih probamo.
J: okej mislim da nam treba jedna prava slika sad.
A: Slažem se ajde.
Slikamo se još par puta. Uroš proba kolač dok ja gledam slike.
U: mmm nikad bolji kolač mama.
A: Emi se zahvali mislim da je do njenih ruku.
J: Nee mislim da smo mi više smetali nego što smo pomogli