My badboy

11.

Ema P. O. V.
Vikend je prošao veoma brzo. Naravno ništa pametno nisam radila sem domaćeg, vreme mi je prošlo u čitanju i gledanju serija. Onaj čudan osećaj koji sam imala nije pogrešio naravno. Stigla mi je poruka sa nepoznatog broja i glasi "Nisi pobegla vidimo se uskoro" iskreno uplašila sam se i nadam se da se samo neko sprda sa mnom. Moje razmišljanje prekida Uroš.
U: Što si tako zamišljena?
J: Ma.. Spava mi se samo..
Ne mogu stvarno da mu kažem jer ako se neko vratio to je moj bivši a ne mogu opet da prolazim kroz to.
U: Vidim da me lažeš ali dobro ne moraš da mi kažeš
Nadrnda se i krene da uđe u školsko dvorište.
J: Uroše nije stvarno što neću da ti kažem nego zaista ne mogu to je deo moje prošlosti i zbog toga sam pobegla iz Novog Sada
U: Izvini razumem te ajde idemo unutra.
Pošto se nas dvoje i dalje prepucavamo a Nina i Miha su se juče smuvali😍, Miha je seo na moje mesto što znači da ja sedim sa Urošem. Sednem pored njega i on me pogleda
U: Zar sam ti već nedostajao?
J: Ne nego me Miha zajebao
U: Izvini ali mesto je zauzeto
J: A jel a ko sedi ovde?
U: Milica
Osmehne se bezobrazno
J: Pa pozdravi kurvu ja idem da sednem sa Markom ionako je bolje sa njim nego sa tobom.
Marko je drug iz razreda i on i Uroš se baš i ne gotive.
U: Ne može vrati se.
J: A jel sad ne može čim sam Marka pomenula?
U: Pa naravno
Marko nam prilazi.
Marko: Čuo sam moje ime
J: Planirala sam da sedimo sledeći čas zajedno ako nemaš ništa protiv?
Marko: Naravno da nemam
Poljubi me u obraz i ode
U: Nećeš sedeti sa tim kretenom
J: Pa kad sedim sa tobom što ne bih mogla i sa njim?
U: Zato što ja tako kažem
J: Dobro predajem se
U tom trenutku mi zavibrira telefon izvadim ga iz dzepa i vidim opet poruka od onog broja. U radu već paničim. "Beograd i nije tako daleko mesto da pobegneš znaš. 😘S" U sekundi prebledim.
U: Jesi dobro šta ti je?
J: Ninaa
Nina me pogleda i kad vidi moj uspaničen pogled povuče me iz učionice i kada joj pokažem pogleda me uplašeno jer shvati o čemu se radi.
N: Moramo im reći ko će nam pomoći ako ne oni ajde.
Ruke počnu da mi se tresu. Priđemo Mihi i Urošu koji nas upitno gledaju.
J: Ajmo napolje molim vas i Uroše treba mi cigara
U: Ne može odkad ti pušiš ne možeš da se truješ
J: Molim te hitno je. Biće vam sve jasno kad vam ispričam.
U: Dobro ali samo jednu i ako počneš da pušiš ja ću da te lemam
J: Neću a uostalom i ti pušiš.
U: Pa ja mogu da se trujem ti ne možeš
M: Jer zašto bi se oni normalno ponašali...
Lupi se po čelu