🔹️Božićne priče
Isabel de Pena je princeza i buduća kraljica.
Martin Vargas je automehaničar u službi kraljevskog visočanstva de Pena u Madridu.
Nekoliko dana prije Božića Martin dobija zadatak od kraljice Debore da Isabel odvede što dalje iz dvor...
Deze afbeelding leeft onze inhoudsrichtlijnen niet na. Verwijder de afbeelding of upload een andere om verder te gaan met publiceren.
Vibracija telefona, koji se nalazio na stolu, uspio je da privuče Martinovu pažnju, koji je to jutro pomstrao prirodu kroz prozor. Zraci Sunca su padali na šumu, a snijeg je tada poprimio mnogo ljepšu boju. Isabel je i dalje spavala čvrstim snom a on je dobio nagon da otkloni svaki zvuk koji bi se mogao čuti. Ali međutim, nešto ga je u tom trenutku zaustavilo. Na ekranu je jasno vidio ime princ Carlos a potom je Isabel otvorila oči.
Njen sanjiv pogled praćen osmjehom Martin je dočekao kao udarac na srce. Nije ni slutio da se Isabel njemu osmjehnula, jer je bila mnogo zadovoljna i srećna što je ostao cijelu proteklu noć sa njom. Njemu su misli putovale u sasvim drugom pravcu i osjetio je gorčinu u ustima predpostavljajući da je ona očekivala prinčev poziv.
''Dobro jutro, Martine.'' Uspravila se Isabel mada joj on nije ništa odgovorio već joj je očima pokazivao na upornu vibraciju njenog telefona. Uzela ga je u ruke a potom otišla u kupatilo da obavi razgovor.
''Čak i telefonski razgovor obavlja u tajnosti.'' Frknuo je Martin, dok ga je pas sa zanimanjem posmatrao. ''Sigurno joj govori Isy da li si za jednu vožnju sa mojom kočijom? ili ne još bolje, Isy kada ćemo izaći na sledeći sastanak.'' Uh, koliko je mrzio razmaženog princa kao i njegovo ulickano ponašanje. Pas je zalajao i mahao repom dok mu je spuštao hranu. ''Lako je tebi mali, ti makar u svom životu nemaš princezu.'' Mada nije mogao da odoli, svojim predatorskim hodom je došao do vrata kupatila i prisluškivao je razgovor.
Isabel nije ni bila svesne publike oko sebe. ''Isy, nadam se da ćemo se uskoro vidjeti. Tvoja majka mi je uputila pozivnicu za Božićni bal. Nadam se da ćemo barem te noći imati bar malo vremena da provedemo nasamo.'' Princ Carlos je imao dvadeset i sedam godina. Obrazovao se na prestižnim fakultetima u Londonu i Parizu. Njegova kosa je bila smeđe boje, kratko ošišana uopšte nije bila nalik na Martinovu kosu. Oči su mu bile tamno smeđe, i tek tada je Isabel shvatila da se nikada u njime nije mogla da se ogleda kao što je to činila u Martinovom pogledu.
''I ja se tome nadam. Mada znaš da je to nemoguće izvesti pogotovo što će sve oči biti uprte u nas. Kako od novinara tako i od naše porodice.''
''Da li si možda danas slobodna da idemo do Lisabona u Božićnu kupovinu. Vrlo rado ću do tebe poslati mog ličnog i odgovornog vozača Huana. Umirem od želje da te vidim.''
''Danas? Nažalost nisam u mogućnosti da ti se pridružim za put do Lisabona. Naime..''
U pozadini je začula lavež psa a kada se okrenula postala je svjesna da su joj vrata kupatila bila malo otvorena i kroz njih je jasno mogla da raspozna obrise Martinovog tijela i psa koji je skakutao u mjestu kako bi mu privukao pažnju.
''Isy, gdje si to? Kakav se to lavež pasa čuje? Nije valjda da si u opasnoti?'' Zabrinuto je upitao Carlos.
Isabel je prevrnula očima. ''Moja služavka je greškom ostavila otvoren prozor od moje sobe pa zvuci dopiru od vana. Kao što sam rekla nisam u mogućnosti da ti se danas pridružim. Imam dogovorenu probu haljine koju ću da obučem za bal. Znaš da samo želim da ti budem lijepa.'' Zadnju rečenicu je posebno naglasila kako bi je Martin čuo.
