DO YOU STILL LOVE ME || J.JH || FF

"dozvola"

Provirila sam glavom i videla Hoseoka kako se dere nekome na telefon.

Hoseok:Ponovo!?Za sta vas placam!?Kakve majmune imam pored sebe!Slusaj!Ne pojavljujte mi se pred oci dok god ga ne nadjete.

Prekinuo je.
Dok sam ja zamisljeno i dalje pokusavala da shvatim sta je bilo,on se okrenuo i obratio mi se.

Hoseok:Y/N..probudila si se?
Klimnula sam glavom.

Dosao je do mene.
Hoseok:Kako si spavala?

Y/N:D-dobro..valjda.

Hoseok:Po kuci mozes da se kreces..gde god hoces.Gospodja Jungyeon ce biti tu sta god ti treba.

Y/N:A kada cu otici odavde?
Blagi osmeh se sklonio sa njegovog lica i samo mi je uputio taman pogled od kojeg sam se cela najezila.

Hoseok:To vise neces pominjati.
Pre nego sto sam uspela bilo sta da kazem,okrenuo se i otisao.

Iznervirano sam usla u sobu i zalupila vratima.
Sela sam na krevet i nisam znala sta da radim.

Y/N:Ne mogu da ostanem ovde..
Prisla sam prozoru.

Ali cuvara kao da ima vise od sinoc.
Nekoliko sati sam sedela u sobi,ali kada glad vise nije mogla da ceka,izasla sam iz sobe.
Pocela sam da trazim kuhinju.

Jungyeon:Devojko..
Odmah sam se okrenula.

Jungyeon:Nisi silazila celo jutro,nisam znala jesi li budna..

Y/N:Jesam,bila sam malo gladna,pa sam sisla.

Jungyeon:Dodji u kuhinju sa mnom..Ali zasto se nisi presvukla?

Y/N:Nemam nista sa sobom..
Gledala sam niza se.I dalje sam u haljini od sinoc.

Jungyeon:Nisi gledala u orman?
Odmahnula sam glavom.
Uzela me je za ruku i odvela do sobe.

Jungyeon:Pogledaj..
Orman je pun zenskih stvari.

Jungyeon:Gospodin je sve pripremio za tebe.

Y/N:Za mene?
Klimnula je glavom.

Jungyeon:Ti se presvuci,a ja cu biti u kuhinji.
Izasla je,a ja sam ostala u soku ispred otvorenog ormana.

Sve ovo je za mene?
Orman je pun..sve je novo i sa etiketama..

Izvukla sam obicne crne pantalone i crnu rolku.Zavezala sam kosu u neurednu pundju i sisla gde mi je rekla gospodja Jungyeon.

Zamalo sam se izgubila do kuhinje,ali sam je ipak nasla.

Y/N:Jedva sam je nasla..ova kuca je kao lavirint.
Nasmejala mi se.

Jungyeon:Izvoli..nista nisi jela od sinoc.
Dala mi je hranu i ja sam odmah pojela.Lagala bih kada bi rekla da nisam bila gladna kao vuk.

Y/N:Hvala Vam,bilo je preukusno.

Jungyeon:Prijatno.

Y/N:Sta ste Vi,Hoseoku?

Jungyeon:Ja sam njegova pomocnica,ali imam osecaj kao da mi je sin.Znas,njegovi roditelji su poginuli pre 12 godina i on je od tada sam.Imao je samo 15 godina.

Njegovi roditelji su umrli?Gospodin i gospodja Jung su poginuli?

Y/N:Od kud mu onda sve ovo?

Jungyeon:Kada su mu roditelji poginuli ostao je na ulici.Ja sam ga slucajno nasla i uvela u svoju kucu da se ugreje.Bila je zima.Ispricao mi je sta je bilo i ja sam mu rekla da ostane kod mene.Dece nisam imala,imala sam slobodnog mesta i mogao je da ostane.Bio je neko vreme kod mene,ali posle 2 godine je rekao da ide.Otisao je,nisam ga videla skoro 5 godina.Dok jedan dan neko nije dosao sa ogromnim autom ispred moje kuce i rekao da me trazi Hoseok.Prvo sam mislila da me neko zeza,ali sam ipak usla u auto i oni su me dovezli ovde.Od tog dana radim ovde.